Свет

Подољак: Запад не жели да отвори "други фронт" против Русије

Саветник Владимира Зеленског је оптужио Русију, Иран и Северну Кореју да су део "стратешког агресивног картела" који представља "нову претњу по Запад"
Подољак: Запад не жели да отвори "други фронт" против РусијеGetty © Emin Sansar/Anadolu Agency

Мало је вероватно да ће бити отворен "други фронт" против Русије, пожалио се Михаил Подољак, оптужујући Запад да није успео да осујети сарадњу Москве са својим партнерима.

Главни саветник украјинског лидера Владимира Зеленског је пишући на свом телеграм каналу, навео да је сукоб у Украјини довео до појаве "стратешког агресивног картела" који се састоји од Русије, Ирана и Северне Кореје, који је описао као "нову глобалну претњу Западу".

Он је, такође, истакао да се Кијев не бори само против Москве, већ и против осталих чланица тог "картела", за које је рекао да "шаљу војну помоћ Русији коју она користи у сукобу у Украјини".

Москва, Техеран и Пјонгјанг одбацују те оптужбе украјинских власти.

Украјина "нема ресурсе да се супротстави целом том савезу", пожалио се Подољак, критикујући Запад због немогућности да помогне његовој земљи.

"Западна реакција сваки пут касни, да би се испоставило да је преслаба, чиме се подстичу радикалне акције противника", додао је он.

Подољак је додао да је очигледно да украјински савезници "неће отворити други фронт", не износећи детаље шта би то заправо требало да значи. Он је, међутим, сугерисао да би Украјина "требало да се ослони макар на пооштравање трговинских санкција", подсећајући да Русија и Иран зависе од извоза енергената, док се друге земље у великој мери ослањају на увоз.

"Ова битка се може добити без испаљеног метка. Шта тачно чекамо?" упитао је Подољак.

Русија, Иран и Северна Кореја налазе се под строгим западним санкцијама. Међутим, Москва и Техеран настављају да извозе енергенте, а Кина је један од њихових главних купаца. Северна Кореја се, с друге стране, у великој мери ослања на трговину са Пекингом.

Подољакови коментари дошли су у тренутку када Зеленски покушава да убеди НАТО да помогне Кијеву да обори руске пројектиле, што је идеја коју је Запад до сада одбацивао.

Украјински лидер је такође покушавао да од западних влада добије дозволу за коришћење оружја дугог домета стране производње за ударе дубоко у руској територији – такође без успеха.

Руски председник Владимир Путин упозорио је да би такво одобрење учинило директном страном у сукобу, јер каже да Кијеву недостаје техничко знање да самостално изведе такве ударе.

Такође, наредио је да се ажурира нуклеарна доктрина земље како би се "агресија против Русије од стране било које ненуклеарне државе, али уз учешће или подршку нуклеарне државе" третирала као "заједнички напад".

image