Немачки шпијуни користе руског "баука" као изговор за добијање више новца и моћи

Русија настоји да поткопа немачко јединство "дезинформацијама", наводним операцијама утицаја и саботажама, тврде шефови немачких обавештајних агенција уз захтев посланицима Бундестага да им одборе шира овлашћења и више финансијских средстава.

Директори Федералне обавештајне службе (БНД), Канцеларије за заштиту устава (БфВ) и Војне контраобавештајне службе (МАД) говорили су пред контролним одбором Бундестага у оквиру редовног шестомесечног сведочења.

Шеф БНД Бруно Кал тврдио је да Москва види Берлин као непријатеља због подршке Немачке Украјини и да је Русија већ почела да "покреће директне кинетичке мере" против Запада.

"Руске оружане снаге ће вероватно бити у стању да изврше напад на НАТО у погледу особља и средстава најкасније до краја ове деценије", рекао је Кал пред посланицима Бундестага.

Томас Халденванг, који води службу унутрашње безбедности БфВ, тврдио је да Русија настоји да подели немачко друштво користећи постојеће друштвене проблеме.

"Главни проблем је то што велики број људи у нашој земљи, посебно млади, више не конзумирају традиционалне медије", рекао је Халденванг посланицима Бундестага.

Он је у једном тренутку током сведочења ефективно позвао на оштрију цензуру информација, оценивши да Берлин "мора да успостави један истински поглед на свет", напоменувши да је, у оквиру дугогодишњег светоназора БфВ, Русија "непријатељ" Немачке.

Дирк Визе, социјалдемократски посланик у одбору Бундестага, говорио је о опасностима руског утицаја које доносе "платформе за дезинформације РТ и Спутњик".

Халденванг је поновио још једну честу оптужбу у наративима САД и ЕУ, о томе да Русија наводно гаји "угледне" медије који се затим користе за ширење "руских дезинформација", као што је наводно случај с чешким "Гласом Европе".

Циљ овог медија, тврди немачки обавештајац, био је да "придобије симпатизере међу европским политичарима како би они водили руску политику у Европском парламенту или негде другде".

Немачки обавештајци посебно су забринути да би део од 300 милиона евра које је Москва наводно издвојила за мешање у изборе широм Запада могао бити искоришћен против Берлина, рекао је Халденванг. 

Међутим, након "интензивних контаката" са америчким колегама, БфВ је обавештен да "никаква средства" из овог наводног фонда нису издвојена за Немачку.

И шеф британске обавештајне агенције МИ5, Кен Меклаум, искористио је тврдње о руској претњи како би затражио више моћи и државног новца. 

Москва је категорички негирала било какво мешање у иностране изборе или друга унутрашња питања, истичући да управо САД и њихови савезници желе да нашкоде Русији и да сарађују са Кијевом при гађању руске територије, цивилног становништва, па чак и нуклеарних објеката.