Једна од предности деградације америчког политичког дискурса је то што се, уз мали ризик да се пропусти неки важан детаљ, економске позиције ривалских партија могу сажети у неколико речи.
Дакле, ево их: став Доналда Трампа је да је економија апокалиптично страшна у сваком погледу. Камала Харис каже да није, а затим мења тему. Ово би требало да буде лак спор за арбитражу. Да ли је све страшно или није?
Први поен иде Трампу. Ако питате Американце како иде економија, они кажу да иде лоше. Американци су љути због економије.
Како су Американци у основи људи који купују ствари, економисти се такође питају да ли је сада добар тренутак за куповину скупе ствари за домаћинство. Машина за прање судова, рецимо, или душек. Број оних који кажу да је ово лоше време сада је већи него у 2008.
Проблем је што бирачи говоре једно а раде друго. Другим речима, Американци мисле да је ужасно време за куповину машина за прање судова, али их свеједно купују.
Да би решио овај "парадокс", новинар "Фајненшел тајмса" Роберт Армстронг обишао је један од највећих тржних центара у САД.
Истина број 1: Није ми економија нашла овај посао
"Краљ" међу тржним центрима је "Краљ Прусије", огроман комплекс удаљен 25 километара од демократске Филаделфије, на три спрата, 450 продавница, дуг километар и по површини трећи највећи у САД.
У овом тржном центру није могуће купити машину за прање судова, али јесте душек. И сваку другу ствар коју замислите.
"Краљ" је пун, не толико купаца колико запослених. Армстронг процењује да их је тог преподнева било око хиљаду. А центар се налази у округу који има вишу стопу незапослених од националног просека. Другим речима, шта год да љути Американце везано за економију, нема везе са слабим тржиштем рада.
Истина број 2: Владини дефицити и корпоративни профити су скоро иста ствар
Темељи "Краља Прусије" су робне куће, од "Мејсија" и "Примарка" до "Нордсторма и Блумингдејла". Иако су неке робне куће затворене, попут "Џеј Си Пенија", а у преосталим се продаје мање-више иста роба по мање-више истим ценама, не може се рећи да њихови приходи падају.
Тренутно су на скоро истом нивоу као и уочи пандемије, пре више од четири године.
Када влада има дефицит, неко други мора да има суфицит. Сав тај позајмљен и потрошен новац мора негде да се појави: на текућим рачунима домаћинстава, билансима предузећа или у некој другој земљи. И, историјски гледано, велики дефицит владе САД се најчешће појављује као корпоративни профит.
Американци имају тенденцију да повезују дефицитарну потрошњу са неефикасношћу јавног сектора, а не продуктивношћу приватног сектора. Али, како се испоставило, високи државни дефицити и високи корпоративни профити су често иста ствар. А корпоративни профити су сада јаки.
Што сугерише уредну, ако не и потпуно убедљиву теорију зашто Американци мисле да је економија лоша. Они сумњају да је просперитет који доживљавају лажан. У једном тренутку, глобални инвеститори ће одбити да купују скупе обвезнице из све задуженије земље, дефиците више неће бити могуће одржавати и савезна куповина ће се завршити. У моделу економиста, чак и полусвесна свест о економској неодрживости довела би до мање потрошње и веће уштеде. Не и у Америци.
Истина број 3: Инфлација је једно, цена је друго
Сладолед у тржном центру сада кошта 10 долара. Тако да приче о томе како је инфлација готово на нормалном нивоу, а плате су порасле па је куповна моћ неокрњена, ништа не значи обичном Американцу који куглу сладоледа плаћа 25 одсто више него пре пет година.
Камала Харис је обећала да ће "замрзнути" цене основних намирница, што је логистички тешко и готово сигурно неефикасно решење. Доналд Трамп за инфлацију криви садашњу администрацију и каже да ће снизити цене енергената за 50 одсто у првој години свог мандата, што неће.
Ниједна реторика није битна. Чињенице ће радити против Харисове и за Трампа.
Истина број 4: Брендови нас поседују – фармерке од 260 долара
Брендови имају чак и већу моћ него што се мисли. Суочени са застрашујућом пандемијом, шокантном инфлацијом, растућим државним дефицитом, Американци су можда незадовољни, али не мењају своје обрасце куповине.
"Монделез", компанија која прави "национални кекс" "Ореос", подигао је цене у САД за једну четвртину између 2021. и 2024. Да ли су шокирани потрошачи прешли на јефтиније алтернативе? Наравно да не. "Монделезова" продаја у САД остала је стабилна.
Под стресом, Американци ће се жалити, али ће наставити да купују. И за то ће захтевати савезну помоћ. За инфлацију је, у народном уму, увек и свуда крива влада. Са друге стране, одбијање да се удаље од тржних центара је олакшало раст цена.
Што финансијског коментатора ФТ-а доводи до пете и коначне истине која сигурно неће бити фактор на предстојећем гласању: "Ми Американци смо незадовољни економијом коју смо изабрали, увек изнова и изнова."