Већ месецима, готово сваке недеље, Бајденова администрација најављује да шаље још једну пошиљку оружја Украјини или Блиском истоку и скоро сваке недеље, званичници Пентагона расправљају о томе да ли би испоруке оружја могле да угрозе способност америчке војске да одговори на нови сукоб, посебно онај у Пацифику, пише "Њујорк тајмс".
Та прича се поново појавила последњих дана, након што је Бајденова администрација објавила да шаље "напредни противракетни систем" у Израел, заједно са 100 америчких војника који ће њиме управљати.
Како наводи амерички лист, ТХААД ја напредан систем за обарање балистичких ракета кратког и средњег домета, а Израелу је потребан јер можда планира да нападне Иран, односно да изврши одмазду за ирански напад од првог октобра.
Управо је, према писању "Њујорк тајмса", ирански "бараж од скоро 200 балистичких пројектила, који су направили малу штету", подстакао америчке званичнике да пошаљу више одбрамбених средстава Израелу.
Међутим, према доступним подацима, процењује се да САД имају укупно седам батерија овог система, укључујући ону испоручену Израелу и другу која је послата у регион Блиског истока раније ове године, да заштите америчке трупе од могућег напада милитантних група.
Пентагон обично не открива где су батерије размештене, из безбедносних разлога, али се верује да се једна од њих налази у Јужној Кореји.
Оно што је сигурно - распоређивање је умањило америчке залихе.
"Сви желе снаге ПВО америчке војске", рекао је генерал Ренди Џорџ, начелник генералштаба Армије САД, на годишњој конференцији Асоцијације Армије САД ове недеље, и додао:
"Ово је наша најангажованија формација".
Нешто отворенија била је Кристина Вормут, секретар Армије САД, која је изјавила да су "ПВО и артиљерија најоптерећеније", упозоривши да војска мора да буде опрезна, али и да "у овако нестабилном свету понекад мора да уради оно што мора".
Амерички лист подсећа да су у претходне две и по године, САД послале више од 61 милијарду долара војне помоћи Украјини, укључујући системе ПВО попут "патриота", вишецевне лансере ХИМАРС и тактичке балистичке ракете АТАЦМС, оклопна возила, противоклопне системе "џавелин", лаке преносне ракетне системе "стингер" и огромне количине муниције.
Након што је Хамас напао Израел пре годину дана, Пентагон је повећао издвајања за одбрану Израела, неколико других блискоисточних савезника и америчке трупе и базе у региону.
Осим тога, САД су распоредиле амфибијски брод и три разарача у источном делу Средоземног мора, док је носач авиона "Хари С. Труман" испловио крајем септембра на раније заказану вежбу у северној Европи. Међутим, амерички званичници упозоравају да ће можда морати да преусмере ратни брод ако се борбе у региону интензивирају и прошире.
Такође, Ратна морнарица САД има неколико разарача у Црвеном мору, док се носач авиона "Абрахам Линколн" налази у Оманском заливу и нагледа Иран, заједно са својом ударном групом пловила и ваздухопловном флотом.
Ипак, ово распоређивање снага и слање наоружања изазвало је забринутост међу високим војним званичницима САД. Генерал Чарлс К. Браун млађи, начелник Здруженог генералштаба, истакао је питање утицаја проширеног присуства америчке војске на Блиском истоку на њену способност да брзо реагује на кризу ако је потребно.
Релативна оскудица АТАЦМС-а произведених у САД један је од разлога што је председник Бајден рекао "не" захтевима Украјине да употреби ово оружје за нападе по циљевима дубоко у Русији. Званичници Пентагона кажу да једноставно не могу да испоруче више ових ракета Украјини, а да не почну потрошњи залиха резервисаних за америчке трупе које ће користити у могућим сукобима на Блиском истоку и у Азији.
Што је најважније, званичници Министарства одбране забринути су да ће блискоисточни сукоб - и Украјина, у мањој мери - одвући ресурсе из пацифичког региона, где војска покушава да преусмери више своје пажње, у случају да Кина нападне Тајван или да спор око територије у Јужном кинеском мору доведе до "нечег већег", наводи "Њујорк тајмс".
"Постоји потреба да имамо низ опреме и муниције за одвраћање на Тајвану и Јужном кинеском мору, а ако одвраћање не успе, морамо да се боримо", рекао је Сет Г. Џонс, виши потпредседник Центра за стратешке и међународне студије и додао
"Али тренутно не размишљамо о томе. САД тренутно функционишу као да владају мирнодопски услови, а то није тако".