Свет
Пепе Ескобар о геоекономским покретачима ШОС-а и БРИКС-а: Мир као смртно звоно за НАТО
Механизам који би могао додатно учврстити ШОС и утрти пут спајању са БРИКС-ом је кинески концепт Глобалне безбедносне иницијативе, који је у складу са руским концептом који је представљен – и одбачен од стране САД - у децембру 2021, а у којем Кина предлаже да се "подржи принцип недељиве безбедности"
Недељу дана пре апсолутно кључног самита БРИКС-а у Казању, Шангајска организација за сарадњу (ШОС) одржала је самит у Исламабаду, а председавање организацијом преузела је Кина која промовише даљу, бржу синергију између Иницијативе Појас и пут и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), чија је доминантна сила Русија, пише бразилски аналитичар Пепе Ескобар за портал Фондација "Стратешка култура".
То је још један знак руско-кинеског стратешког партнерства које брзо напредује транс-евроазијским економским коридорима, што нас доводи до неколико кључних подзаплета у вези са повезивањем, а који су истакнути на самиту у Исламабаду, пише Ескобар.
Бразилски аналитичар описује у наставку сарадњу и важност стратешких пројеката Русије и Монголије, као и Кине и Пакистана, али и начине на који се она огледа у принципима сарадње дефинисаним унутар ШОС-а, али и БРИКС-а.
Ескобар описује дугорочни стратешки план Монголије Степски пут и подсећа да је ова земља посматрач у ШОС-у. Степски пут из 2014. садржи планове о изградњи транспортне и енергетске инфраструктуре вредне најмање 50 милијарди долара. То укључује, између осталог, транснационални аутопут дуг 997 километара који повезује Русију и Кину, 1.100 километара електрификоване железничке инфраструктуре, нове нафтоводе, гасоводе, ширење железнице...набраја Ескобар.
Наводећи да је већ завршено 33 пројекта предвиђених Степским путем, у тексту он истиче да су они усклађени са руским транс-евроазијским коридором који укључује Транссибирску железницу, Трансманџурску железницу, Трансмонголску железницу и Бајкалско-амурску магистралу (БАМ).
Истичући да је руско-монголска граница дуга 3.485 километара, бразилски аналитичар указује да су још СССР и Монголска Народна Република заједно радили на кључним пројектима као што је Трансмонголски гасовод, још једна веза између Русије и Кине или модернизацији заједничког предузећа Улан Баторске железнице.
Монголија је богата природним ресурсима, од ретких земних минерала (резерве могу достићи невероватних 31 милион тона) до уранијума (перспективне резерве од 1,3 милиона тона). Али мора да одржава пажљиву равнотежу, јер је на радару САД и ЕУ без престанка, са колективним Западом који је притиска да мање сарађује са Русијом и Кином.
"Наравно, Русија има велику стратешку предност у односу на Запад, јер Москва не само да третира Монголију као равноправног партнера, већ може да обезбеди потребе свог суседа када је у питању енергетска безбедност", истиче Ескобар.
Оно што све то чини још примамљивијим је то што Пекинг види Степски пут као "веома конзистентан" са њиховом иницијативом Појас и пут.
Ескобар потом пише о сарадњи Кине и Пакистана, као и томе да се недавно разговарало на званичном нивоу о унапређењу следеће фазе Кинеско-пакистанског економског коридора (ЦПЕЦ) вредног 65 милијарди долара, вероватно водећег пројекта Појаса и пута.
Кинески премијер Ли Ћијанг и његов пакистански колега Шехбаз Шариф коначно су отворили стратешки кључни међународни аеродром Гвадар у југозападном Белуџистану који је финансирала Кина. И то упркос свим изгледима, плус повременим нападима сепаратистичких герилаца Белуџа које финансира ЦИА, наводи Ескобар.
Он додаје да је ЦПЕЦ изузетно амбициозан пројекат развоја инфраструктуре на више нивоа који обухвата аутопутеве, а у будућности може подразумевати чак и гасовод од Гвадара који иде на север све до Синђијанга.
Самит ШОС-а у Пакистану, пре БРИКС-а, још једном је поновио синергију неколико аспеката који се тичу оба мултилатерална тела, указује бразилски аналитичар.
"Државе чланице ШОС – од Централне Азије до Индије и Пакистана – у великој мери разумеју руско резоновање када је у питању неизбежност Специјалне војне операције. Кинеска позиција је, званично, чудо равнотеже и углађене двосмислености: иако Пекинг наглашава подршку принципу националног суверенитета, он није осудио Русију, а истовремено никада није директно окривио НАТО за дефакто рат", наводи Ескобар.
Геоекономска повезаност је у великој мери приоритет за највеће силе ШОС-а и стратешке партнере Русију и Кину. Од раних 2000-их, ШОС је еволуирао од борбе против тероризма до геоекономске сарадње. У Исламабаду је још једном било јасно да се ШОС неће претворити у војни савез по анти-НАТО калупу.
"Оно што је сада најважније за све чланице, осим геоекономске сарадње, јесте да се боре против терористичког рата Запада, који ће се наставити са неминовним, понижавајућим неуспехом Пројекта Украјина", пише Ескобар.
Механизам који би могао додатно учврстити ШОС и утрти пут спајању са БРИКС-ом је кинески концепт Глобалне безбедносне иницијативе, који је у складу са руским концептом који је представљен – и одбачен од стране САД - у децембру 2021, само два месеца пре неизбежне СВО, наводи се у тексту.
Кина предлаже да се "подржи принцип недељиве безбедности", као и да се "изгради уравнотежена, ефикасна и одржива безбедносна архитектура" и чврсто супротстави "изградњи националне безбедности на рачун несигурности других земаља".
То је нешто чему се свака чланица ШОС-а - да не помињем БРИКС - придружује, истиче Ескобар.
"Укратко, недељивост безбедности коју предвиђају Русија-Кина представља дефакто примену Повеље УН. Резултат би био мир на глобалном нивоу – а самим тим и смртна звона за НАТО", наводи бразилски аналитичар.
Док се недељивост безбедности још увек не може усвојити у целој Евроазији, јер "Хегемон" развија терористички рат на неколико фронтова како би поткопао мултиполарни свет, прекогранична сарадња где је свако на добитку се наставља, од Степског пута до Новог пута свиле, закључује Ескобар.
