Каква је, уствари, позиција председника Француске Емануела Макрона о Блиском истоку, питање је са којим почиње текст "Политика" о нејасној политици француског званичника према кризи у овом региону.
Док се француски председник припрема да буде домаћин међународне конференције о кризи у Либану, због цик-цак приступа израелско-палестинском сукобу неки сумњају у његову ефикасност као регионалног посредника, наводи се у тексту.
"Неки званичници око председника су веома произраелски, други пропалестински орјентисани. Често се чини као да председник каже последњу ствар коју му је неко рекао", наводи бивши француски дипломата који није именован.
С једне стране је, како су описали садашњи и бивши француски званичници и дипломате с којима је "Политико" разговарао, произраелска група која себе назива неоконзервативцима. С друге стране су они који су осетљивији на палестинску ствар.
Француски председник, како су рекли, иде напред-назад између две стране.
Макронова почетна реакција на напад Хамаса на Израел 7. октобра била је да се заветује на "безрезервну солидарност" са Израелом. Чак је предложио и формирање коалиције за борбу против Хамаса, што је међународна заједница одмах одбацила.
Последњих недеља Макрон је учврстио свој став против Израела, размењујући увреде са премијером ове земље Бенјамином Нетанјахуом због цивилних жртава и израелских напада на мировне снаге Уједињених нација. Француски председник је такође позвао западне земље да престану да испоручују оружје Израелу, два дана пре годишњице напада 7. октобра.
Али када је Нетанјаху узвратио, Макрон је кренуо да поправи ствари, издавши саопштење за јавност о "непоколебљивој" подршци Француске безбедности Израела, признајући притом разлике у ставовима.
Прошле недеље, француски медији су пренели да је Макрон током састанка кабинета иза затворених врата упутио оштре коментаре уз опаску да Израел не би требало да игнорише одлуке УН, што је потврдио и његов министар спољних послова. Али, онда је Макрон повукао такве изјаве и оптужио министре и штампу да искривљују његове коментаре.
Колебљиви ставови француског председника одражавају разлике у мишљењима међу званичницима у Министарству спољних послова. Такође, Француска је дом највеће муслиманске и јеврејске заједнице у Европи, што све чини деликатним унутрашњим политичким питањем.
Одељење Министарства спољних послова за северну Африку и Блиски исток традиционално има тенденцију да "подржи палестинску ствар, изврши притисак на Израел и жели да ограничи испоруке оружја Израелу", рекао је други бивши француски дипломата.
У скорије време, под председништвом Николе Саркозија, Франсоа Оланда и Емануела Макрона, порастао је утицај конкурентске струје познате као "неоконси".
Према заменику шефа париске канцеларије Европског савета за спољне односе Камилу Лонсу, француски "центар гравитације се померио више ка произраелској позицији" последњих година.
Од почетка најновије рунде непријатељстава, међутим, француска политика је постала критичнија према Израелу, пошто је растао број жртава у Гази. Та промена је добила оштрији заокрет након што је Израел у септембру напао Либан, бившу француску колонију, где је офанзива против милитантне групе Хезболах изазвала страх од већег регионалног рата.