Свет
Ко је био Фетулах Гулен: Контроверзни турски имам и "непријатељ број један" председника Едрогана
Лидера исламистичког покрета Хикмет многи су оптужили за сарадњу са америчким обавештајним службама, док га турске власти терете да стоји иза покушаја пуча 2016. године
Лидер гуленистичког покрета и "државни непријатељ број један" у Турској, Фетулах Гулен, преминуо је у осамдесет трећој години у свом дому у Пенсилванији, у САД.
Тајновити турски имам и политички противник турског председника Реџепа Тајипа Ердогана последњих година је постао један од најпознатијих, али и најконтроверзнијих личности у Турској. Док га једни сматрају за водећег заступника "умереног ислама" и поборника међуверског дијалога, други га оптужују за политички опортунизам, везе са америчком обавештајним службама и покушаје дестабилизације једне од најзначајнијих муслиманских земаља.
Гулен, који је рођен 1941. у религиозној породици у градићу Пасинлер, на истоку Турске, више од пет деценија је водио један од најутицајнијих, али и најконтроверзнијих покрета у исламском свету, коју су у Турској оптуживали да функционише као "држава у држави".
Ко су гуленисти?
Гулен је почетком 1970-их година дошао на чело покрета Хизмет, за који се процењује да је бројао неколико милиона чланова и који је ускоро постао познат као Гуленов покрет. Гулен је у први мах живео у Измиру, да би се 1999. године преселио у САД, у један мањи градић у руралној Пенсилванији, одакле је наставио да јача свој утицај не само у Турској, већ и у другим деловима света.
Хизмет је, макар званично, био фокусиран на образовање, а током година су успоставили разгранату мрежу од више стотина школа широм света. На свом врхунцу, покрет гулениста је управљао са више од 1.000 школа широм света, у којима се образовало више милиона ђака. Та организација је имала и сопствене медије, хуманитарне фондације и стручне организације, а због своје тајновитости често је називана и култом.
Гуленисти су убрзо постали миљеници западних елита, које су у њима виделе промотере "умереног ислама", који је спајао традиционално и модерно, као и међуверског дијалога. Гулен се у више наврата састајао са утицајним верским лидерима попут папе Јована Павла Другог, васељенског патријарха Вартоломеја, али и са јеврејским верским вођама.
Пропагирање "умереног ислама" и генерално прозападна оријентација гулениста постала је посебно изражена у периоду након терористичких напада у Њујорку 11. септембра 2001. и "рата против тероризма" који је убрзо након тога објавио амерички председник Џорџ Буш Млађи, када је деловало као да је Америка у рату са читавим исламским светом.
Гулен и Ердоган: Од сарадника до непријатеља
Гулен и Ердоган су у први мах били сарадници. Долазак Ердоганове АК партије на власт 2002. означио је крај вишедеценијског кемалистичког консензуса, током ког су следбеници првог турског председника Мустафе Кемала Ататурка, у сарадњи са војском, спречавали религиозне исламистичке партије да дођу на власт у Анкари - често коришћењем насиља.
Током првих десетак година власти АК партије, гуленисти су одиграли важну улогу у Ердогановим реформама, које су поједини посматрачи назвали "конзервативном револуцијом". Међутим, несугласице у односима Гулена и Ердогана почеле су да испливавају крајем прве деценије 21. века,
Једна од тачака раздора била је Ердоганова политика према Израелу. Турски лидер је 2010. године прекинуо дипломатске односе са јеврејском државом, након што су израелске снаге напале брод једне турске хуманитарне организације која је носила помоћ у Појас Газе, а том приликом је убијено девет активиста. Гулен је јавно критиковао активисте које су покушали да пробију израелску блокаду, али и Ердоганову антиизраелску реторику.
Односе две стране покварила је и афера Ергенекон. Реч о наводној тајној организацији екстремиста из турске "дубоке државе" који су планирали да сруше Ердогана и ограниче утицај његове партије, али и Гуленовог покрета.
Међутим, ускоро је постало јасно да гуленисти користе претњу од потенцијалног државног удара како би се обрачунали са сопственим политичким противницима, што је наишло на неодобравање Ердогана и његових савезника. На удару гулениста нашао се и Хакан Фидан, Ердоганов блиски сарадник и тадашњи шеф турске обавештајне службе (данас министар спољних послова).
Раскол је постао известан након протеста против Ердогана у парку Гези у Истанбулу 2013. Иако гуленисти нису отворено подржали демонстранте, Гулен је почео да критикује Ердогана због наводног ауторитаризма и да позива на сарадњу са либералним и прозападним струјама у турском друштву. Након што је Ердоган почео да води све независнију - а на моменте и отворено антизападну - спољну политику, односи турских власти и гулениста су наставили да се погоршавају
Коначни раскол: Покушај пуча у јулу 2016. године
Коначни расплет у односима Ердогана и Гулена догодио се у јулу 2016. године, када је део турских оружаних снага покушао да изврши државни удар и свргне председника Ердогана.
Турске обавештајне агенције су, ипак, успеле да дођу до сазнања о предстојећем пучу пре његовог почетка, наводно уз помоћ својих руских колега. Насилна промена власти је спречена, а организатори пуча убрзо су ухапшени. Током окршаја пучиста и присталица владе погинуло је око 300 људи, док је њих око 2.100 повређено.
Турски председник је оптужио Гулена и његове присталице да стоје иза покушаја државног удара, а од САД је тражио да га ухапсе и предају турским властима. Американци су то одбили, тврдећи да турска страна није изнела адекватне доказе.
Неспремност америчке стране на сарадњу довела је до заоштравања турско-америчких односа, али и до сумњи да управо Вашингтон стоји иза покушаја свргавања Ердогана. Према наводима турских медија, акције пучиста координисане су из НАТО базе у Инџирлику у Турској, а самом акцијом је, према информацијама које је пренео лист "Јени сафак", непосредно руководио пензионисани амерички генерал Џон Кембел.
Према наводима које је изнео канадски тинк-тенк Центар за истраживање глобализације, Гулен и његов покрет су деценијама сарађивали са ЦИА, а "контакт" им је био некадашњи агент те америчке агенције Грејем Фулер. Турске власти оптужују Фулера за умешаност у покушај пуча из 2016, а против њега је у тој земљи подигнута оптужница.
Гуленов покрет је непосредно пре неуспелог пуча проглашен за "екстремистичку организацију" и "парадржавну структуру" у Турској, а касније је исти статус добио и у Пакистану, али и неколицини регионалних међународних организација. Школе повезане са Гуленом затворене су у Турској, али и значајном броју других држава.
Сам Гулен је до краја живота негирао да је умешан у покушај пуча, који је јавно осудио.
