На референдуму о приступању Молдавије Европској унији, 50,46 одсто грађана земље гласало је за европске интеграције, према прелиминарним подацима Централне изборне комисије након обраде 100 одсто листића.
Против уласка те земље у ЕУ било је 49,54 одсто бирача. Према подацима ЦИК-а, "за" је гласало 751.235 бирача, а "против" 737.639.
Грађани су на референдуму одговарали на једно питање: "Да ли подржавате промену устава како би Република Молдавија ушла у Европску унију?"
Аналитичари указују да су гласови из дијаспоре, која је углавном проевропски оријентисана, пребројани на крају што је, како наводе, дало завршни подстрек проевропским тежњама.
На председничким изборима који су одржани паралелно са референдумом, актуелна председника Маја Санду, која се кандидује за други мандат, води у првом кругу избора са 42,45 одсто, након обраде 100 одсто гласова са бирачких места.
Друго место на председничким изборима заузео је кандидат опозиционе Социјалистичке партије Александар Стојаногло, кога су молдавске власти смениле са места генералног тужиоца те земље. Тај политичар родом из Гагаузије освојио је 25,98 одсто гласова.
Други круг председничких избора одржаће се 3. новембра.
Маја Санду се залаже за ближе везе Молдавије са Западом и подржава чланство у ЕУ, док је опозиција оптужује да је прекинула везе са Русијом и издала националне интересе. Стојаногло сматра да односи Молдавије са ЕУ не би требало да нашкоде традиционалном партнерству са Русијом.
Председница Молдавије Маја Санду изјавила је да су се два гласања у недељу суочила са "невиђеним" нападом споља, након што су прелиминарни резултати показали да председнички избори иду у тесан други круг, а референдум о ЕУ није прошао тако евроентузијастично.
Санду је рекла да постоје "јасни докази" да су "криминалне групе које раде заједно са страним снагама које су непријатељске према интересима Молдавије, покушавале да откупе 300.000 гласова, што је превара без преседана".
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да би председница Санду морала да покаже доказе за тврдње да су избори покрадени.
Захарова: Запад се мешао у изборни процес, од Молдавије желе да направе НАТО прирепак
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је рекла да су молдавске власти водиле изборну кампању антидемократским и тоталитарним методама.
Ту политику су правдале потребом супротстављању наводном "деструктивном уплитању Русије", истакла је она и додала да су Москву "без доказа оптужили за мешање у унутрашње ствари Молдавије и покушаје утицаја на изражавање воље тамошњег народа".
Масовна антируска кампања Кишињева кулминирала је одлуком да се у Русији, где по разним проценама живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, отворе само два бирачка места. Притом их је у САД и Западној Европи отворено око 200.
Захарова је истакла да се Запад отворено мешао у изборни процес у Молдавији, пошто су политичари из ЕУ током бројних посета Кишњеву отворено агитовали за садашњу власт и њен тзв. европски пројекат.
Молдавски медији су већ сведочили о бројним случајевима нарушавања и фалсификација од стране власти, као и организованог "довођења" гласача у земљама ЕУ, истакла је она.
"Молдавци виде шта се у ствари крије иза фасаде чланства у ЕУ и разумеју стварне намере Запада према тој земљи. Његов коначни циљ је претварање те републике у русофобни прирепак НАТО-а лишен суверенитета; укидање националног идентитета Молдаваца, њиховог језика, културе и историје; наметање неолибералних вредности туђих молдавском друштву; и потпуни прекид свих веза са Русијом. Становници Молдавије су томе рекли 'не''", рекла је Захарова.