Свет
Да ли су резултати ЕУ референдума у Молдавији (не)регуларни?
Избори и референдум протекли су уз низ неправилности попут доласка аутобуса са "гласачима" на изборна места у Румунији, Италији, Британији и Шпанији
Вешто наметање западног наратива од стране режима Маје Санду ипак није донело резултате у складу са прогнозама, а резултати референдума о приступању Молдавије ЕУ су, по свему судећи, намештени. Молдавски народ је, поред свих могућих неправилности, остао при свом ставу – желимо да будемо уз Русију.
Председнички избори и референдум о евроинтеграцији Молдавије одржани су у недељу, 20. октобра. Кључно питање за становнике Молдавије, поред тога ко ће освојити четворогодишњи председнички мандат, било је потенцијално придруживање ЕУ. Одлука да се председнички избори и референдум за улазак Молдавије у ЕУ одрже у исто време очигледно је била донесена у циљу привлачења проевропских бирача.
Неправилности демократског поретка
Избори и референдум протекли су уз низ неправилности, као што је довожење пуних аутобуса гласача на изборна места у Румунији, Италији, Британији и Шпанији. На неколико изборних места вијорила се застава ЕУ. Молдавска полиција забележила је 19 преступа у вези са фотографисањем изборних листића, док су се на друштвеним мрежама појавила и сведочења о испитивању бирача за кога планирају да гласају.
Посматрачи су забележили 778 прекршаја, саопштила је посматрачка мисија Промолекс, преносе РИА Новости.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков, указао је на неслободну предизборну кампању, објашњавајући како су представници молдавске опозиције били прогањани, хапшени, испитивани, да им је забрањен улаз у земљу, док су њихови медији забрањени, а интернет ресурси блокирани.
Држављани Молдавије који живе у Русији захтевали су да се резултати избора и референдума унапред прогласе нелегитимним, а петицију којом се то захтева потписало је више од 2.000 људи, преносе РИА Новости.
Портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова саопштила је да су у Русији отворена само два бирачка места, иако у тој земљи живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана наводећи да је у питању кулминација антируске кампање. Истовремено, у САД и Западној Европи организовано је око 200 гласачких места.
Два месеца пре избора, Молдавију је посетило много европских званичника који су отворено показали своју подршку Маји Санду и западном политичком курсу земље.
Након коначног пребројавања гласова Централне молдавске комисије, утврђено је да је кандидат Маја Санду сакупила 42,07 одсто гласова у првом изборном кругу. Она је освојила знатно мање гласова него што је било предвиђено. Друго место, са освојених 26,27 одсто, гласова заузео је кандидат Партије социјалиста Александар Стојаногло, бивши генерални тужилац Молдавије. Ниједан кандидат није успео да сакупи више од 50 одсто гласова, па ће Санду и Стојаноглу учествовати у другом кругу председничких избора, 3. новембра.
У првом кругу председничких избора и на референдуму гласало је 51,67 одсто грађана Молдавије, односно 1.562.284 гласача. Такође, према информацијама Централне изборне комисије Молдавије, за улазак у ЕУ гласало 50,46 одсто, док је против било 49,54 одсто бирача.
Лидер молдавског опозиционог блока "Победа" Илан Шор, којем није дозвољено да учествује на изборима, поручио је да ови избори и референдум представљају почетак пада режима Маје Санду.
"Имали смо посматраче на свим бирачким местима, имамо фотографије сваког минута када су бирачка места била празна, док је Централна изборна комисија показивала сумануту, несхватљиву излазност", изјавио је Шор, преносе РИА Новости.
Грађани Молдавије желе да буду са Русијом
Шор је поручио да резултати избора указују на то колико грађани Молдавије воле Русију и да не желе да буду потчињени западном утицају.
"Људи су одлучно рекли 'не' Западу, без обзира на непрестану халабуку и пропаганду коју је Запад спроводио на територији Молдавије. Људи су схватили да је Запад узурпатор, а народ жели да буде са Русијом", изјавио је он за ТВ "Русија 24".
Актуелна власт у Молдавији није обезбедила услове за гласање који би испуњавали међународне стандарде, истакао је у разговору за РТ потпредседник Савета Федерације Константин Косачов. Он је изразио сумњу у вези са демократским током избора јер су они протекли уз прогон опозиције као и стварање препрека за могућност гласања свих грађана Молдавије.
"Видели смо шта се дешава у организацији изборних места на територији Русије. Све ово заједно, наравно, не дозвољава да кажемо да је актуелна влада, коју представља председница Санду, обезбедила услове за гласање који би задовољили међународне стандарде", изјавио је Косачов за РТ.
Отворено мешање Запада у изборни процес у Молдавији
Портпарол МСП-а Русије Марија Захарова је поручила да су власти Молдавије предизборну кампању водиле антидемократским, тоталитарним методама.
"С обзиром на то да нису могли равноправно да се такмиче са политичким противницима, молдавско руководство је у великој мери користило административне ресурсе и спроводило репресије против опозиционих политичара и независних медија", саопштила је Захарова.
Такође је додала да Русија региструје отворено мешање Запада у изборни процес у Молдавији.
"Политичари из земаља чланица ЕУ током бројних посета Кишињеву отворено су водили кампању подршке актуелног молдавског руководства и његовог такозваног европског пројекта. Међународне посматрачке структуре и посматрачи тек треба да дају оцену одржаном гласању", казала је Захарова.
Идеја о евроинтеграцији искоришћена је као својеврсни вид мамца за повећање излазности на изборима. Очекивано или не, таква игра није завршена баш онако како је режим Маје Санду предвиђао.
