Геополитички заокрет Монголије: Стварање евроазијског "Степског пута" између Русије и Кине

Монголија је за сада посматрач у Шангајској организацији за сарадњу, а не њена пуноправна чланица, али је на састанку ове организације, која је претходила самиту БРИКС-а, руски премијер Михаил Мишустин са ентузијазмом говорио о монголском пројекту "Степског пута".

Пројекат "Степски пут", на монголском "Талин зам", представља "унапређење економских коридора" између Русије и Кине. Али, то је пре свега огроман економски добитак за саму Монголију. Не треба ни трошити речи на значај Монголије кроз историју, а и сада, у повезивању евроазијског континента путем копнених саобраћајница. То је део слагалице који је до сада недостајао.

У тексту за портал "Фондација стратешке културе" бразилски аналитичар Пепе Ескобар назива овај пројекат управо "фасцинантним". 

Заправо, Монголи су још 2014. године дошли на идеју о "Степском путу". Овај пројекат за будућност Монголије и читаве Евроазије садржи "Пет великих путева" и представља прави "лавиринт транспортне и енергетске инфраструктуре, који ће се изградити инвестицијама од најмање 50 милијарди долара".

То укључује транснационални ауто-пут, дуг приближно хиљаду километара, који повезује Русију и Кину, преко хиљаду километара електрификоване железничке инфраструктуре, проширење Трансмонголске железнице од Сухбатара на северу до Замин Уда на југу, као и нове нафтоводе и гасоводе кроз Монголију.

"Монголски премијер Ојун Ердене Лувсанамсрај био је ентузијастичан барем колико и Мишустин када је изјавио да је Монголија већ финализирала 33 пројекта 'Степског пута'", додаје Ескобар.

Наравно, ови пројекти су усклађени са руским трансевроазијским коридором, који укључује Транссибирску железницу, Трансманџурску железницу, Трансмонголску железницу и Бајкалско-амурску магистралу. 

Путин као рок звезда у Улан Батору

У јулу, на самиту ШОС-а, руски председник Владимир Путин и његов монголски колега Ухнагин Хурелсух су разговарали о овом пројекту, а затим је Путин, у септембру прошле године, посетио Монголију, на 85. годишњицу заједничке совјетско-монголске победе над Јапанцима на реци Халхин Гол.

Подсетимо се, тада је Европска унија, увек ревносна у вазалском служењу Вашингтону, "изразила забринутост због посете руског председника Владимира Путина Монголији", али су Монголи, како је на телеграму каналу написао заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев, "отерали дођавола и Међународни кривични суд и европске дегенерике".

"Путин је тада", додаје бразилски аналитичар, "дочекан као рок звезда".

Такође, Путин је позвао монголског председника на предстојећи самит БРИКС-а у Казању, што је сместа прихваћено.

Све то има дубоки и јасан геостратешки смисао. Монголија је земља смештена између Русије и Кине. Површину од 1.564.116 квадратних километара настањује популација од свега три милиона, од којих готово половина живи у главном граду, Улан Батору. Заправо, без обзира на територијалну величину, Монголија је патуљак смештен између два џина, а то у великој мери предодређује њену геополитичку судбину.

Осим тога, Монголија располаже и са огромним природним ресурсима. Њене резерве уранијума процењују са на 1,3 милиона тона, а ретких метала на невероватних 31 милион тона.

Попут Србије, и Монголија сада трпи велики стратешки притисак Колективног запада. Међутим, и Русија и Кина третирају Монголију као равноправног а не као потчињеног партнера. Уз то, Москва може да обезбеди енергетску безбедност свог суседа. Русија снабдева горивом нови међународни аеродром "Џингис кан", а руска компанија "Росатом" гради нуклеарну електрану у Монголији. 

За геполитички заокрет Монглије кључан је био рат у Украјини

Пекинг је недавно оценио да је "Степски пут" комплементаран и "веома конзистентан" са кинеским пројектом "Појас и пут" (БРИ), а то је пример синергије и "сарадње у којој сви добијају".

Како за сајт "Дипломат" примећује професор на Поморској школи и научни сарадник у Вашингтону на Институту за мир и дипломатију Џефри Ривс, до сада је Монголија водила политику "трећег суседа", чији је за циљ био да се удаљи од Кине и Русије и да остварује директне контакте са државама попут Индије, Јапана, Јужне Кореје и, наравно, САД. Кључни елемент ове стратегије било је прихватање "капитализма слободног тржишта".

Међутим, економски либерализам проузроковао је цветање корупције, интензивно уништавање животне средине и довео до слома традиционалне гране пољопривреде – сточарства.

Током протекле деценије, стратегија "трећег суседа" је доведена у питање, пошто су Русија и Кина продубљивале сарадњу у безбедносним и економским питањима, у широком луку заобилазећи Монголију. Земља је све брже губила и економски и политички суверенитет.

Сада велики број Монгола, наставља Ривс, одбацује принципе слободног тржишног капитализма", прихватајући као пожељну и неизбежну економску интеграцију са Кином и Русијом. Отуда пројекат "Степског пута": пројекат стварања "трилатералног економског коридора". Осим тога, трговина Монголије са Русијом и Кином показује да је економска будућност ових земаља тесно повезана.

Ипак, кључан за геополитички заокрет Улан Батора био је рат у Украјини, примећује Ривс. Монголија се одупрла притиску САД и Европе да осуди Русију и одлучила да остане неутрална, а то је став који дели са великом већином азијских земаља.

Битни разлози за неутралност Монголије су схватање претње од проширења НАТО-а, уочавање чињенице да Украјина сноси одговорност за почетак рата, као и жеља Улан Батора да одржи добре односе са Москвом, напомиње амерички експерт.

Монголски стратези су почели да увиђају да су геополитика и геоекономија веома значајне, па чак и пресудне одреднице. Монголија ће можда наставити неку врсту контаката са западним државама, закључује Ривс, али ће то чинити са далеко више опреза него до сада.