Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) терале су Палестинце да улазе у потенцијално миниране куће и тунеле у Гази, користећи их као живи штит како би избегли опасност за своје војнике, рекли су за Си-Ен-Ен један израелски војник и пет бивших палестинских заробљеника, који тврде да су били изложени овом злочину.
Војник ИДФ-а је открио да је његова јединица ухапсила двојицу Палестинаца с јасном намером да их искористи као живи штит током проласка кроз опасна подручја, наглашавајући да је то уобичајена пракса међу израелским јединицама у Гази.
"Рекли смо им да уђу у зграду испред нас. Ако има мина, оне ће експлодирати на њима, а не на нама", изјавио је он за Си-Ен-Ен. Како се наводи, ова пракса је позната као ''Протокол комарац'', а према Женевској конвенцији представља ратни злочин.
Си-Ен-Ен је навео да се за сада не зна колико је овај злочин распрострањен, али сведочења указују на то да се често врши у Појасу Газе, а посебно на северу енклаве, као и у Кан Јунису и Рафи.
Војник је објаснио да је у почетку његова јединица, која се тада налазила у северној Гази, користила стандардизоване процедуре пре уласка у сумњиву зграду, односно прво би пустили пса унутра или пробушили рупу тенк гранатом или оклопним булдожером.
Он је додао се на пролеће један обавештајац појавио са двојицом палестинских заробљеника, 16-годишњим дечаком и 20-годишњим мушкарцем, и рекао војницима да их користе као живи штит пре него што уђу у зграде.
Обавештајни официр је тврдио да су они повезани са Хамасом, што се, према сведочењу овог израелског војника, касније испоставило као лаж.
Када је довео у питање ту праксу, војник је рекао да му је један од његових команданата рекао: "Боље је да експлодира Палестинац, него наши војници".
"То је прилично шокантно, али после неколико месеци у Гази не размишљате јасно" рекао је војник и додао да су он и његови саборци одбили да наставе са овом праксом после два дана и да су се због тога сукобили са командантом.
Њихов командант, који им је испрва рекао да не треба да "размишљају о међународном праву", наводећи да су њихови животи "важнији", на крају је попустио и ослободио двојицу Палестинаца, рекао је војник.
Он наводи да, пошто су Палестинци ослобођени, то указује да нису били припадници Хамаса, упркос првобитној тврдњи обавештајца који их је заробио.
Раније ове године, 20-годишњи Мохамед Сад је морао да напусти свој дом у Џабалији, на северу Газе, због израелских ваздушних напада.
Док је боравио у привременом склоништу у близини Кан Јуниса, Сад је испричао како су га израелске снаге заробиле у близини Рафе док је покушавао да нађе храну за млађу браћу и сестре.
"Војска нас је одвела у џипом и нашли смо се унутар војног кампа у Рафи. Обукли су нас у војне униформе, ставили нам камере и дали нам алат за резање метала", испричао је Сад.
Додао је да је тамо био задржан 47 дана, а да су га током тог периода користили за извиђачке мисије како би заштитили израелске војнике.
"Тражили би од нас да радимо ствари попут: 'Помери овај тепих,' говорећи да траже тунеле. 'Снимај испод степеница,' рекли би. Ако би нешто пронашли, тражили би од нас да то изнесемо напоље. На пример, тражили су да изнесемо ствари из куће, да очистимо овде, помакнемо софу, отворимо фрижидер или ормар", испричао је Сад.
Си-Ен-Ен је навео и случај 17-годишњег Мохамеда Шбејира, који тврди да су га израелски војници заробили након што су убили његовог оца и сестру током рације у њиховој кући у Кан Јунису.
"Био сам везаних руку и носио само доњи веш. Користили су ме као живи штит, уводећи ме у срушене куће, места која су могла да буду опасна или садрже мине", рекао је он.
У сличном извештају раније овог месеца, истрага "Њујорк тајмса" открила је да су израелски војници и обавештајни агенти присиљавали заробљене Палестинце у Гази да спроводе опасне извиђачке мисије како би заштитили животе израелских војника на фронту.
Извештаји из Газе говоре о томе како су палестински заробљеници присиљени да истражују подручја у којима је израелска војска сумњала да су борци Хамаса поставили замке.
Седам израелских војника које је интервјуисао "Њујорк тајмс" потврдили су да су сведочили или учествовали у овој пракси.