Свет
Избори у САД: Шта ако Доналд Трамп и Камала Харис освоје исти број електорских гласова
Избори у САД завршени су "нерешено" последњи пут пре 200 година
Председничка трка у САД једна је од најнеизвеснијих у модерној историји земље и поставља се питање да ли ће било који кандидат прикупити 270 гласова на Електорском колеџу потребних да се победи на изборима.
Сваки кандидат треба да пронађе пут до победе који неизбежно пролази кроз кључне колебљиве државе. Али чак и тада, постоји могућност да ни Доналд Трамп ни Камала Харис не освоје потребну већину у Изборном колеџу, односно да обоје добију исти број гласова - 269. То је једном и догодило - пре 200 година.
Године 2020. Џозеф Бајден је добио 306 електорских гласова, док је Трамп добио 232. Анкете сугеришу да би Трамп ове јесени могао да придобије неке од шест колебљивих држава.
Ако Трамп "преокрене" само Аризону, Неваду и Џорџију, Камала Харис побеђује са тачно 270 електорских гласова. Али ако Трамп заузме четири колебљиве државе онда ће добити већину гласова на изборима.
У случају да се гласање заврши нерешеним резултатом 269-269, избори онда прелазе у руке Представничког дома. То значи да би Трамп могао да буде проглашен за председника јер републиканци контролишу 26 државних делегација Представничког дома, док демократе контролишу 22. Друге две - Минесота и Северна Каролина - равномерно су подељене.
На крају, питање победника ипак би се свело на то да ли су републиканци или демократе победници у тркама за Конгрес.
Новоизабрани конгресмени прво морају да положе заклетву а онда гласају, преко својих делегација, за Трампа или Харисову.
"Представнички дом надзире све", рекао је Кејси Бургат, директор програма за законодавне послове на Универзитету Џорџ Вашингтон. "Уместо да сваки појединачни члан има глас, свака држава гласа у блоковима", објаснио је он. "То практично значи један глас по држави и већина побеђује."
Бургат је рекао и да је на Представничком дому да одреди датум гласања. "Нема одређеног датума. Знамо да то мора да се догоди до датума инаугурације, али Дом треба да одлучи када ће имати те изборе", рекао је он "Дејли мејлу".
Он је такође подсетио да свака држава има своја правила и да ће се, на крају, одлучивати од државе до државе.
Последњи "нерешени" избори били су 1824. Трка је била подељена између четворице кандидата: Ендруа Џексона, Џона Квинсија Адамса, Вилијама Крофорда и Хенрија Клеја, што значи да ниједан кандидат није добио потребну већину електорских гласова за потпуну победу.
То је био први и једини пут да је о председничким изборима морао да одлучује Представнички дом од ратификације 12. амандмана.
То је такође био једини пут да председнички кандидат са највише електорских гласова није освојио место председника.
Земља је тада имала много мање држава - 24 - па је и изборни колегијум био много мањи.
Џексон је имао 99 електорских гласова, а Џон Квинси Адамс је имао 84, али је он постао шести председник Сједињених Држава.
Иако је неколико председника у новијој историји победило у Белој кући без такозваног "гласа народа", односно већине гласова бирача (укључујући и Трампа 2016. године), они су ипак успели да узму већину електорских гласова.
