Свет
"Њујорк тајмс": Због антируских санкција Запад изгубио значајне податке о Арктику
Немогуће је без Русије разумети глобално загревање
Западни истраживачи остали су без важних информација о климатским променама на Арктику због забране сарадње са руским научницима, преноси "Њујорк тајмс".
Запад је, наиме, увео санкције и друга ограничења, прекидајући рад на низу пројеката, а уз то је, потпуно и стала размена података. Норвешком истраживачу Полу Асфолму, који већ 30 година ради са колегама из Русије, забрањено да контактира руску страну.
"Сада имамо ледену завесу", цитира га лист.
На тај начин заустављена сарадња успорава покушаје да се пропрати смањење Арктика, који се загрева четири пута брже од глобалног просека и убрзава пораст температуре читаве планете. Што у принципу значи да ће свет остати без значајних информација о томе како се планета загрева.
"Можда је немогуће разумети како се Арктик мења без Русије", оцењује Алесандро Лонги, италијански стручњак за пермафрост.
Без "прозора" у Русију, истраживачима недостају незаменљиви подаци о све мањем мразу. Недавне студије сугеришу да је без таквих информација са руских истраживачких станица, од којих су многе суспендоване из главне мреже за праћење Арктика - разумевање западних научника о променама на Арктику искривљено ка Северној Америци и Европи.
"Нема смисла искључити половину Арктика", каже Торбен Ројле Цхристенсен, професор на Универзитету Архус и директор науке Закенберг истраживачке станице на Гренланду.
Слепе тачке које се појављују су важне далеко изван Арктика, а две трећине Русије је прекривено пермафростом, смрзнутим земљиштем које задржава огромне количине угљеника који се ослобађа у атмосферу док се земља отапа. То може довести до даљег загревања.
"Ове опасне арктичке повратне спреге чине податке из Русије кључним за климатске моделе. Без тога ће бити далеко теже направити тачне пројекције", указује "Њујорк тајмс".
Изолација Русије, додају стручњаци створила је непријатну моралну дилему за неке климатске научнике.
"То је као да пуцате себи у ногу", каже Сидонија Брет-Харте, директорка науке у Тулику и професорка на Универзитету Аљаске "Фербанкс".
