Зашто Кини треба БРИКС?

Иако све земље чланице БРИКС-а играју важну улогу у организацији, једна се посебно истиче – Кина, друга по величини светска економија (прва по паритету куповне моћи) и примарни ривал Сједињених Држава за глобални утицај.

Из тога произлази суштинско питање: да ли је БРИКС средство за ширење утицаја Кине? И да ли може да еволуира у неку врсту "алијансе Глобалног југа" коју води Кина против "глобалног севера" којим доминирају САД?, објашњава у ауторском тексту за РТ Иван Зуенко, виши научни сарадник на Институту за међународне студије МГИМО.

Важно је разумети да је БРИКС платформа за дијалог, а не савез који својим чланицама намеће посебне обавезе.

Мало је вероватно да ће се БРИКС трансформисати у интегрисану организацију попут Европске уније. Ако је неко поређење релевантно, онда би пре могло да се каже да је БРИКС ближи Г7.

За то постоји неколико разлога. Прво, међу државама чланицама БРИКС-а постоје одређене унутрашње противречности, а заједничко учешће у организацији не значи да ће та питања бити решена.

Добар пример је територијални спор Кине и Индије, али постоје и други изазови. И како се организација шири – што изгледа неизбежно – број ових питања ће се само повећавати.

Друго, стварање савеза и чврсто структурисаних интеграција противречи кинеској спољнополитичкој филозофији, која одбацује стару логику "блоковске поделе" у корист развоја "новог типа међународних односа" – партнерстава између земаља без обавезујућих споразума. Према Пекингу, однос Русије и Кине илуструје тај приступ и сматра се "јачим од традиционалних савеза".

За Кину је најважнији потпуни суверенитет и принцип немешања у унутрашње послове других земаља (и обрнуто – одупирање спољном мешању у њене унутрашње послове).

Кина доследно примењује овај приступ у својим односима са другим земљама. Није случајно што Иницијатива Појас и пут, која постоји више од једне деценије, није постала интегрисани савез и остаје само "иницијатива", сматра аутор.

Кинеска спољнополитичка филозофија не искључује учешће у различитим интеграционим иницијативама; у ствари, гледа на њих позитивно. А БРИКС је један од њих.

За Кину, БРИКС првенствено служи као платформа на којој Пекинг може представити свој став о глобалним питањима другим државама. На крају крајева, чланство других земаља у БРИКС-у (од којих многе имају компликоване односе са Кином) делује као заштита, спречавајући их да буду увучене у западне коалиције које могу бити непријатељске према Кини.

Овакав приступ спречава сваку могућност доминације Кине.

Ако би Пекинг формирао сопствену "џепну алијансу", урадио би то под сопственим условима и позвао би државе које су економски зависне од Кине. Русија и Индија дефинитивно не спадају у ту категорију.

Да ли је, онда, Кини потребан БРИКС? Дефинитивно јесте, истиче се у тексту.

Кључни интереси Кине у оквиру БРИКС-а подразумевају дедоларизацију, успостављање алтернатива Светској банци и ММФ-у и помоћ Глобалном југу да се ослободи зависности од западних институција.

Платформа БРИКС-а олакшава ове иницијативе на глобалном нивоу и проширује њихов домет изван једног региона, истовремено смањујући забринутост партнера о потенцијалним ризицима повезаним са кинеском експанзијом.

Из ове перспективе, што се више земаља придружи БРИКС-у, то боље, објашњава руски политиколог.

Као и Русија, Кина воли графиконе који показују да земље БРИКС-а колективно надмашују земље Г7 по броју становника и другим различитим економским показатељима.

То је у складу са кинеским погледом на тренутну фазу светске историје као период "без преседана" који карактерише успон бивших колонија и полуколонија, односно промене за које Кина верује да би могле да побољшају свет у целини.

Међутим, то не значи да Кина БРИКС види искључиво као антизападни блок. Такође се нада да ће се ангажовати са Западом и неговати обострано корисну сарадњу.

Наравно, у овом тренутку нема говора о придруживању земаља ЕУ, Аустралије или Канаде – нација које имају затегнуте односе са Кином. Међутим, ако узмемо у обзир географску експанзију Иницијативе Појас и пут, постаје јасно да Кина показује флексибилност и отвореност у питањима интеграције и да је спремна да сарађује са свима.

Ова перспектива сугерише да Кина не користи БРИКС као средство за супротстављање САД.

Напротив, како се организација шири, вероватноћа да се она трансформише у "војно-политички савез" се смањује. Међутим, као што смо већ објаснили, за Кину то није недостатак, већ предност.

Кинески приступ је у складу са политичком стратегијом Москве. Кина нема доминантну позицију у БРИКС-у када је у питању доношење одлука; све резолуције се доносе консензусом, а утицај Русије једнак је кинеском.

Без Кине, међутим, БРИКС не може да заступа интересе глобалне већине, посебно у економском смислу.

Такође, Кина служи као примарни трговински партнер и инвеститор за већину земаља БРИКС-а. Дакле, иницијативе усмерене на поједностављивање трговине међу чланицама БРИКС-а могу донети значајне користи уз Кину. Предлози за прелазак на националне валуте или стварање алтернатива СВИФТ систему били би бесмислени без учешћа Кине.

Заједничко учешће Русије и Кине у БРИКС-у појачава утицај њиховог билатералног стратешког партнерства, претварајући га у камен темељац за изградњу новог светског поретка заснованог на мултиполарности (Кина преферира термин "мултилатерализам" који, упркос неким нијансама, преноси сличну идеју).

Русија одржава блиска партнерства са свим земљама БРИКС-а, али се Кина истиче као стална чланица Савета безбедности УН која је способна да изазове Запад у погледу развоја напредних технологија.

Заједничка визија Русије и Кине у погледу будућности глобалне политике, њихове способности да преговарају и решавају разлике (што, као и све суверене државе, свакако имају), и њихова отвореност за сарадњу са другим нацијама чине основу БРИКС-а, закључује руски политиколог.