До 17 сати на изборима у Грузији гласало мало више од половине бирача
Одзив бирача до 17 часова на грузијским парламентарним изборима био је 50,6 одсто, саопштила је Централна изборна комисија земље.
Како се наводи, гласало је 1.768.816 људи.
Излазност је 2020. године у истом периоду била 45,7 одсто, 2016. године 42 одсто, а 2012. године 53 одсто.
Како преносе "РИА Новости", на бирачким местима у иностранству, забележени су дугачки редови испред бирачких места, а на снимцима које су објавили корисници друштвених мрежа, види се гужва испред бирачких места у Њујорку, Лондону, Барселони и другим градовима.
Главни конкуренти на изборима су владајућа партија Грузијски сан, која се залаже за одржавање умерених односа са Русијом, и конгломерат грузијске опозиције, који постоји на рачун западних грантова. Ако четири главне опозиционе странке збирно добију више од 50 одсто гласова, моћи ће да утичу на формирање владе.
Централна изборна комисија раније је оценила да се гласање одвија углавном у мирној атмосфери, иако је забележено неколико случајева мешања у рад чланова комисије, како су навели.
Претходно, политичка ситуација у земљи пред изборе доведена је до наелектрисања, а у медијима је оцењено и да јаз између власти и опозиције никада није био већи. Грузијски премијер Иракли Кобахидзе оценио је крајем септембра да Грузија трпи до сада невиђен интензитет спољног мешања у изборни процес предстојећих парламентарних избора.
"Такве интервенције су се дешавале и раније, али је мешање споља у изборе сада нарочито интензивно. То је тужно, али ни тада ни сада нико не може да обликује вољу грузијског народа како жели. Дакле, ово мешање неће имати никаквог ефекта", рекао је Кобахидзе.
Претходно је председник грузијског парламента Шалва Папуашвили приметио да се само у протекле три недеље у око 90 чланака, телевизијских програма и изјава пласирала критика владајуће партије Грузијски сан из страних земаља.
О страном мешању у унутрашња питања Грузије, Кобахидзе је говорио и крајем маја ове године када је на дневном реду било усвајање Закона о агентима страног утицаја. Грузијски премијер изјавио је тада да му је европски комесар (убрзо ће се испоставити да је то био Оливер Вархељи) запретио да припази да не прође као Роберт Фицо - словачки премијер који је се у том тренутку опорављао у болници после атентата који је извршен на њега.
"Претили су и другима, између осталог, и судбином словачког премијера. Ако је било која држава заинтересована, спреман сам да у сврху истраге пружим релевантне информације и поделим доказе", рекао је грузијски премијер, док се Вархељи правдао да је његова изјава извучена из контекста.