Свет
Израел као колонијални пројекат Запада: На Блиском истоку букти есхатолошки рат
"Ционизам је државна идеологија Израела, која, с једне стране, представља наставак јудаизма, али је, са друге стране, његово побијање", сматра руски мислилац Александар Дугин
Када израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, који спроводи "коначно", геноцидно решење за Палестинце, каже да је функција Израела да "одбрани западну цивилизацију", он је на известан начин у праву. Ипак, било би тачније рећи да је Израел само колонијални пројекат западних сила.
Од свог оснивања, најважнија улога Израела је да обезбеди империјалну контролу Запада над Блиским истоком. Како примећује португалски новинар Жозе Гулао, на сајту Фондације "Стратешка култура", континуирана израелска колонизација арапских територија је "незаконит процес", који је омогућило саучесништво УН и отворена подршка САД и западноевропских земаља.
Овај "незаконити процес колонизације" је признат резолуцијом Уједињених нација из 1948. године. Наставио се 1967, такозваним Шестодневним ратом, када су окупирани региони Газе, Западне обале и Источног Јерусалима. Отада се у областима које су отете од Палестинаца граде јеврејска нелегална насеља. Коначно, као резултат тога, констатује португалски новинар, сада имамо око 700.000 фанатизованих јеврејских досељеника, од којих су огромна већина европски Ашкенази, који немају никаквих етничких корена у Палестини.
Како, сасвим основано, примећује италијански писац Андреа Марћиљано: "Арапи доживљавају Израел и Израелце као странце, као освајаче и као продужетак западног колонијализма, а управо то представља прави проблем за Израел".
Другим речима, Израелци су дошли на арапску територију захваљујући западном колонијализму, и то као "испостава страног и непријатељског Запада", додаје италијански писац.
Отуда потиче наизглед парадоксална подела на ционисте и ортодоксне (правоверне) Јевреје – јудаисте, који су, већином, домицилно становништво у Палестини.
"Ционизам је државна идеологија Израела, која, с једне стране, представља наставак јудаизма, али је, са друге стране, његово побијање", сматра руски мислилац Александар Дугин.
Ционисти се залажу за постојање Израела и негирају права Палестинаца, јудаисти поричу право Израела на постојање, одбијају да служе војску и газе израелске заставе, јер се, према њиховом мишљењу, још нису стекли услови за обнављање Израела, будући да Јевреји за то "немају Божју дозволу".
Дословна примена застрашујуће старозаветне митологије
Сврха расејања, које је део јеврејске традиције, јесте да се "Израел искупи за своје грехе". Тек после искреног покајања Израела треба да се појави Месија, а његова појава ће омогућити повратак Јевреја, успостављање независне државе и подизање Трећег храма у Јерусалиму. То, подвуцимо, тек треба да се деси.
Најдоследнији представници овог становишта су данас фундаменталисти из покрета Нетуреи Карта (Чувари града), који верују да је су муке које Јевреји трпе у изгнанству последица Божје воље.
Савремени Израел је у очигледној супротности са овом јеврејском традицијом.
Отуда брутално и масовно демографско насиље са карактером етничког чишћења које спроводе ционисти, има за циљ истребљење свих Палестинаца, или барем њихово протеривање из "Свете земље".
У Израелу је, тврди Гулао, тренутно на власти "прави фашистички, отворени расистички и сегрегациони ционизам", нека врста "обрнутог (Хитлеровог) Мајн кампфа". Како додаје овај португалски новинар, ционисти сматрају да им је сам Бог доделио ову "осветничку улогу", а они је "спроводе дословном применом застрашујуће старозаветне митологије".
Тренутни вођа циониста је Бенјамин Нетанјаху, али он је још само један лидер у дуготрајном процесу радикалне трансформације израелске државе.
Нетанјаху се надахњује идејама Владимира Јаботинског, Јеврејина из Украјине, који је током Другог светског рата сарађивао са Муслолинијевим фашистима.
Заправо, како тврди Гулао, идеје Јаботинског су "само једна варијанта екстремистичког колонијализма", чија је "мисија одбрана западне цивилизације на Блиском истоку".
Ова фанатична тенденција, коју у потпуности подржава режим у САД и недемократска тела која одређују политику Европске уније, доминира у Светском јеврејском конгресу, закључује португалски новинар.
Сада је у питању и само постојање Израела
Чињеница је да је уочи рата у Гази позиција Израела у принципу била стабилна. Једина претња Израелу била је демографска, јер ова земља "представља само мало, етничко-религијско острво у арапском мору", примећује Дугин.
Рат је све то променио. Сада Израел ескалира сукоб са Ираном, али у исто време упозорава Техеран да "не одговара" на напад који је био готово симболичан. Иран ће, наравно, одговорити. То је пут који води даљој ескалацији, којом је кренуо Израел.
Постоје два основна објашњења за овај рат: религиозно и геополитичко, која се уопште не искључују. У Гази тренутно видимо покушаје Израела да истреби и/или протера све Палестинце.
"Будући да не можемо озбиљно да побољшамо сопствену демографију, остаје нам да уништимо становништво које својим постојањем и етно-религијским кодом омета реализацију есхатолошких пројеката", каже Дугин.
Рат на Блиском истоку би, између осталог, требало да доведе до проглашења Јерусалима за престоницу, када ће бити срушена џамија Ал Акса, која представља другу најважнију светињу ислама, на чијем месту ће бити подигнут Трећи храм.
Тада ће доћи Месија, коме ће се "клањати сви народи света". Како пише Дугин, то ће бити тренутак "успостављања светске јеврејске империје, а Јевреји ће, као изабрани, владати покореним народима 'гвозденом палицом'".
У геополитичком контексту, читав Блиски исток је само још један фронт рата униполарног против мултиполарног света.
Како примећује Дугин: "Ако су у очима Нетанјахуа и есхатолошких циониста Израел и судбина јеврејског народа нераскидиво повезани са Месијом, онда је за западне глобалисте Израел пуко оруђе у борби за одржавање планетарне хегемоније".
Израелски политичар Јехуд Барак је описао тренутне догађаје у Израелу као државни и уставни удар, који се одвија без испаљеног метка, додајући да се Израел претворио у диктатуру.
Још алармантније мишљење о актуелним догађајима у Израелу износи генерал Моша Јалон, бивши начелник Генералштаба оружаних снага и бивши министар одбране:
"Тел Авив се претворио у штаб геноцидне и колонијалне изградње заједнице досељеника. У Израелу је створена огромна милиција осветника, са стотинама хиљада колониста, наоружаних до зуба, који су ван контроле и спремни на све, па чак и да нападну војску и државу".
Све то има прецизне аналогије у историји САД, у њиховом бруталном истребљивању урођеника - Индијанаца, и отимању њихове земље. Палестинци за израелске досељенике једноставно нису људи.
Израелски министар одбране Јоав Галант је почетком рата изјавио да се Израел "бори против животиња" – Палестинаца. То је однос нациста према источним Словенима, или однос украјинских неонациста према Русима, "који такође нису људи, већ нека врста Толкинових Орка".
Један од неименованих припадника Мосада, кога цитира израелски лист "Харец", тврди да је сада у питању и будућност јеврејске државе:
"Уколико се Израел заиста претвори у расистичку државу, он неће моћи да опстане. Вероватно је већ прекасно за спас Израела".
