Грузија мора да докаже да и даље жели да се придружи Европској унији, рекао је председник Европског савета Шарл Мишел, након што су прозападне снаге у бившој совјетској држави одбиле да признају победу владајуће странке на изборима у суботу.
Након више од 99 одсто пребројаних гласачких листића, популистичка конзервативна партија Грузијски сан освојила је више од 54 одсто гласова и очекује се да ће добити још шест места у националном парламенту од 150 места.
Четири друге групе прешле су праг од пет одсто, од којих су све про-ЕУ. Владајућа странка каже да подржава чланство у блоку, иако је усвојила одређене законе које је Брисел критиковао.
Грузијско руководство мора да "покаже своју чврсту посвећеност путу земље у ЕУ", објавио је Мишел на Иксу. Европски савет ће размотрити "наводне неправилности" током избора, додао је он, позивајући се на извештај међународних посматрача.
Посматрачи које је у Грузију послала Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) потврдили су да је бирачима понуђен широк избор кандидата који су "генерално" могли да "слободно воде кампању", али су приметили да су избори "спроведени усред дубоке поларизације" у друштву.
"У порукама кампање доминирала су геополитичка питања, при чему је владајућа партија избор између себе и опозиције представила као избор између мира и рата", наводи се у извештају и додаје да су "опозиционе странке представљале изборе као референдум о геополитичкој оријентацији Грузије".
Опозиција тврди да су избори намештени и намерава да организује масовне уличне протесте у главном граду Тбилисију.
Одлазећа председница Саломе Зурабишвили, коју је Грузијски сан неуспешно покушао да опозове прошле године због прекорачења мандата, тврди да би прихватање резултата избора значило "позивање Русије" у земљу. Зурабишвили, иначе рођена у Француској, тврдила је да су избори били облик хибридног ратовања Москве.
Владини званичници су раније упозорили да њихови ривали желе да подстакну немире у Грузији, попут оних који су се одвили у Украјини 2014. који су под окриљем Запада прерасли у оружани државни удар.
Ти догађаји су почели као протест против одлагања уговора о евроинтеграцијама који су усвојиле нове власти и резултирали су смањењем економских веза са Русијом. Москва каже да је текући сукоб са Кијевом делимично проистекао из догађаја 2014. године.