Јапан, избори и феномен партије која је дуже на власти него што су били Тито и Мило заједно

Парламентарни избори у Јапану, четвртој економији света и држави од готово 125 милиона људи, дошли су и прошли неочекивано тихо – стиче се утисак да је већу пажњу светске јавности привукло чак и гласање у маленој Грузији, државици од само 3,7 милиона становника.

Резултати избора су, међутим, изненадили многе: јапанска Либерално-демократска партија, која је уз две мање паузе владала том земљом скоро 70 година, доживела је дебакл и неочекивано остала без већине у парламенту.

Јапанска владајућа партија, неупадљивог имена, која је постала синоним за досадњикаву и светској јавности мало познату владајућу класу у Токију, иза себе крије изненађујуће богату и на моменте контроверзну историју, која укључује ратне злочинце, политичке династије и америчке безбедносне службе.

Како је формиран јапански ЛДП

Доминација Либерално-демократске партије своје корене вуче из периода непосредно након краја Другог светског рата. Период током и непосредно после формалног окончања америчке окупације Јапана 1952. године карактерисала је политичка нестабилност: на изборима углавном није било јасних победника, а у владе су биле нестабилне.

Кључни догађај у политичкој историји Јапана била је одлука две завађене фракције Социјалистичке партије Јапана из октобра 1955. да се уједине у једну јединствену партију. У контексту јачања антикомунистичких снага на Далеком истоку – пре свега победе комуниста у Кинеском грађанском рату 1949, као и Корејског рата који је окончан 1953, формирање уједињене Социјалистичке партије у Јапану заплашило је многе чланове локалне елите.

То је подстакло две водеће партије у Јапану, демократе и либерале, да се уједине и формирају једну јединствену организацију – Либерално-демократску партију. Тако је започела доминација ЛДП-а која, уз два мања прекида, траје до данас – а тај поредак убрзо је назван Систем 1955.

Формирање ЛДП-а, ипак, није се догодило спонтано, пошто су новинари "Њујорк тајмса" средином 1990-их открили не само да је ЦИА одиграла кључну улогу у формирању нове партије, већ и да ју је финансијски и логистички подржавала више од двадесет година.

Кључну улогу у успостављању новог система у Јапану играли су чланови породице Сато-Киши: Нобосуке Киши, некадашњи министар у ратним владама Јапана који је интервенцијом америчких окупационих власти ослобођен оптужница за ратне злочине и који је убрзо постао један од главних америчких савезника у Токију, као и његов млађи брат Еисаку Сато, који је провео скоро десет година на челу јапанске владе.

Успон и пад јапанских либералних демократа

Изборни успех ЛДП-а у први мах је био заснован на изузетним економским резултатима које је Јапан постигао у деценијама након краја Другог светског рата. Од краја 1950-их до средине 1970-их година, Јапан је бележио изузетно висок економски раст и успео је да претекне многе развијене европске земље, да би ди крајем тог периода постао трећа највећа економија у свету.

Јапанско економско чудо заснивало се пре свега на развоју индустрије, а касније и на јачању сектора високих технологија, у којима је Јапан до средине 1980-их постао светски лидер. Јапански успех је, у одређеној мери, приписиван стабилности коју је донео практично једнопартијски систем са ЛДП-ом на челу.

ЛДП се у том периоду профилисао као партија десног центра – макар номинално, пошто је у пракси окупљала све противнике социјалиста, од либерала до екстремних јапанских националиста. У спољној полици Токио се држао изразито проамеричког курса и није доводио у питање америчку де факто окупацију Јапана.

Јапанска економија је, међутим, запала у кризу крајем 1980-их, да би након пуцања балона на тржишту некретнина почетком 1992. почео период стагнације, познат и као "Изгубљене деценије". Та криза, у великој мери, траје и данас.

Наш избор

Како је Нобелова награда за мир "слетела" у Хирошиму и Нагасаки

Поједини економисти су за јапанске економске проблеме оптужили управо политичку апатију и бирократску окошталост до којих је дошло након вишедеценијске власти једне партије. Међутим, иако је ЛДП у последњих 30 година два наврата губио на изборима, остале партије нису успеле да се наметну као права алтернатива и брзо су губиле подршку гласача и политички значај.

Последњи период "опозиционе" власти у Јапану догодио се након избора 2009, када је Демократска партија Јапана освојила убедљиву већину на парламентарним изборима. Међутим, наредне три године је обележила политичка нестабилност, а на челу владе су се променила чак три премијера.

Коначан ударац представљао је цунами из 2011. и нуклеарна катастрофа у Фукушими, која је трајно урушила репутацију демократа у јапанској јавности.

ЛДП се годину дана касније поново вратио на власт након убедљиве изборне победе, овог пута под вођством Шинза Абеа – иначе унука једног од оснивача партије, Кишија. Абе је унео одређену дозу стабилности у јапанску политику и остао је на челу владе до 2020. године.

У збиру, Либерално-демократска партија је од 1955. до данас на власти провела укупно 63 од 69 година.

Коначни крах Система 1955?

Изборни крах ЛДП-а на изборима у недељу покренуо је дебату о томе да ли је кончано дошао крај Система 1955, или ће ЛДП ипак успети да сачува своју доминантну позицију. Међутим, иако крах јапанског "де факто једнопартизма" није немогућ, он није ни известан.

Главни разлог за то је фрагментација опозиције. Иако је ЛДП изгубио већину, они су и даље највећа парламентарна странка, пошто је опозиција подељена између четири листе. Није извесно чак ни да ће опозиционе партије успети да се договоре око стварања нове већине, што би отворило пут за наставак владавине досадашње гарнитуре, вероватно кроз формирање мањинске владе.

Уколико опозиционе партије успеју да дође до већине у парламенту, они ће морати да избегну грешке ранијих анти-ЛДП влада, које су брзо "падале на тесту јавности" и губиле подршку гласача.

Каква год да буде судбина водеће јапанске партије, ту земљу несумњиво очекује вишемесечна политичка криза.