Свет
Случај Грузије: Да ли је дозвољено скретање са ЕУ пута?
Грузија која је кандидат за улазак у Европску унију, јасно је показала да је направила заокрет у односу на Запад, а то се Бриселу никако не допада
Тријумф владајућег Грузијског сна на парламентарним изборима у Грузији други је тежак ударац Европској унији задат у последњих неколико дана, након гласања у Молдавији. У обе ове земље народ је подршку поклонио евроскептичним и Русији наклоњеним партијама, што је, наравно, у великој мери узнемирило Брисел. Ситуацију у Кишињеву Брисел је "решио" подршком очигледном "инжињерингу" изборних резултата, док се у Тбилисију, "решење" назире у облику још једног покушаја обојене револуције и државног удара на који је упозорио и председник парламента Шалва Папуашвили.
Саопштење за саопштењем штампа се у Бриселу, а тамошње власти истичу како грузијски резултати избора захтевају хитну истрагу, док председник Европског савета Шарл Мишел истиче како Грузија мора да докаже да и даље жели да се придружи Европској унији.
Окретање леђа Западу већ је коштало Грузине, ЕУ је недавно најавила да ће отказати 121 милион евра намењених за развој економије Грузије и подршку њеном путу ка чланству у ЕУ, због "растуће репресије тамошњих власти против неистомишљеника", односно доношења за Брисел неприхватљивог закона о страним агентима, али и закона о забрани ЛГБТ пропаганде.
"Цена" слободне изборне воље тек треба да се види, а као главно питање намеће се – да ли је икоме уопште дозвољено икакво скретање са ЕУ пута?
"Сви су, још пре девет месеци, били свесни да ће се овакав сценарио одиграти – и у Тбилисију и у Бриселу и у Вашингтону. Можда је неко у Бриселу и гајио илузије да ће Грузијски сан подбацити на изборима, па да ће им се отворити маневарски простор за те политичке играрије и манипулације на политичкој сцени. Али, ми већ девет месеци знамо да су председница и премијер у рату, да Грузијски сан убедљиво води и да се односи са ЕУ погоршавају, док цео невладин сектор, више од 3.000 организација, ради против Владе – а у земљи је пола Украјине, укључујући и организаторе Мајдана 2014. године", оцењује Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду постизборну "драму" коју је ЕУ закувала у Грузији.
Саговорник РТ Балкан не предвиђа да демонстранти имају моћ да сруше владу, и каже да, чак и да су "Западњаци успели да потплате неког" у државном апарату, он не види да је могућ икакав значајнији спољнополитички заокрет ове земље.
"ЕУ која сад показује изненађење и запрепашћење, тражи да се влада заклиње да неће скренути са евроинтеграција. С друге стране, Грузини већ дуже време причају о садржају споразума које су потписали са ЕУ које већ испуњавају и намеравају да испуњавају. Европску унију то не интересује, интересује их само политички део приче. То је исти случај као са Србијом – можете испуњавати шта хоћете, интересује их само признање Косова. А, у Грузији их интересује питање отварања другог фронта против Русије, и то је цела математика", закључује Пророковић, који оцењује да су избори у Грузији други "тежак нокаут" који је Европска Унија доживела за само седам дана, након избора у Молдавији.
Тумачећи случај "Грузија", односно питање дистанцирања ове државе од Европске уније, и хистерију која је у Бриселу настала када је се так заокрет догодио, Стеван Гајић из Института за европске студије подсећа на текст који је својевремено, још 2004. године објављен у "Економисту", а у коме је један неименовани званичник признао да "кад земља поднесе молбу за приступ ЕУ, она постаје наш роб".
"Ту је заправо читава суштина, поента евроинтеграција није тај завршни чин кад земља постаје чланица ЕУ, већ је пре свега поента у том дугом процесу у коме се суверенитет једне земље ломи и у коме та земља , односно њена елита добровољно предаје суверенитет Бриселу. Имајући у виду да се ЕУ потпуно разоткрила као политичко крило НАТО-а, то је предаја суверенитета једној транснационалној криминалној групи, која одузима одлучивање из руку грађана", уверава Гајић.
Саговорник РТ Балкан, оцењује да је из свега тога јако тешко "изаћи" и да је то засад за руком пошло само Норвешкој, Исланду и Турској.
"Читава поента је у десуверенизацији, и то је још 2002. године у свом 'приручнику за неоколонизаторе' објаснио први преговарач у преговорима Београда и Приштине Роберт Купер у својој књизи 'Разбијање нација, поредак и хаос у 21. веку'. Он је јасно рекао рекао је да је ЕУ постмодерна заједница у којој чланице, односно њихове елите, добровољно предају суверенитет", истиче Гајић.
Наш саговорник објашњава како је ЕУ мислила да је с Грузијом завршила још 2004. године, али да Грузија сада, са "дебелим искуством" не жели да више буде инструментализована.
Та земља се, иначе, након тзв. Револуције ружа из 2003. окренула ка Западу, а тадашњи председник Михаил Сакашвили је као циљеве зацртао чланство Грузије у Европској унији и НАТО-у. Садашња владајућа партија "Грузијски сан", годинама уназад води далеко одмеренију политику и покушава да "балансира" између Истока и Запада.
"Претпостављам да је Запад сада припремио читав пакет својих инструмената и да ће покушати да изврше државни удар. Али, грузијска власт има дебело искуство и са насилним и меким превратима и са увлачењем земље у рат како би била инструмент у туђим рукама (као 2008). Јасно им је такође да је једини начин да поврате суверенитет – да сарађују са Русијом која је већ понудила одређене моделе како да се реше питања Абхазије и Јужне Осетије", закључује Гајић за РТ Балкан.
