Украјина би требало да ексхумира и поново сахрани Пољаке масакриране на њеној територији, а Немачка би морала да помогне и плати надокнату пољским жртвама нацизма, рекао је пољски министар спољних послова.
Радослав Сикорски је за "Фајненшел тајмс" рекао да се "историјске" притужбе не могу одбацити чак ни усред сукоба, наводећи Волињски масакр када су украјински националисти снаге убиле око 100.000 Пољака.
"Људи имају право на хришћанску сахрану и то не утиче на ратне напоре Украјине", рекао је министар спољних послова. "Не видим зашто би (ексхумације) требало блокирати између земаља које помажу једна другој", додао је он.
Варшава је у последње време пооштрила тон када је реч о историјским "крвавим везама" са Украјином. "Фајненшел тајмс" наводи да је инсистирање на "историјским притужбама" вероватно повезано са председничким изборима у мају који би могли бити кључни за откључавање реформске агенде премијера Доналда Туска.
Украјински Институт за национално памћење недавно је саопштио да је вољан да следеће године обнови потрагу за пољским жртвама у масовним гробницама. Кијев је зауставио процес 2017. године у знак протеста због уклањања украјинског споменика који се налази у Пољској.
Кијев је такође оспорио одлуку пољског парламента из 2016. да се масакри описују као геноцид, а недавно је био узнемирен упозорењима из Варшаве да би ово историјско питање, ако не буде решено, могло да поремети настојање Украјине за чланство у ЕУ.
"Било је много очекивања да ће садашња пољска влада бити више проевропска, више проукрајинска, али питање које су поставили на дневни ред, о историјској прошлости, исто је као и претходна влада", рекао је Андриј Дешчица, бивши украјински амбасадор у Пољској.
Ово је било "горко разочарење за украјинско друштво", рекао је Дешчиција и упозорио да питање Волињског масакра неће бити решено ако Украјина "не победи у рату и не постане чланица ЕУ".
Сикорски је рекао да је немачки канцелар Олаф Шолц у јулу "пропустио прилику" да испуни захтеве за репарације које је Туск представио као алтернативу захтеву претходне пољске десничарске владе која је тражила 1,3 милијарде евра за одштету и злочине које је починила нацистичка Немачка.
Туск је тражио да се у Берлину подигне пољски споменик, да Немачка уложи средства у војну сарадњу са Пољском, као и за неодређену суму новца за обештећење пољским жртвама нациста.
Шолц је понудио само 200 милиона евра одштете и не планира да улаже у заједничку одбрану, рекао је Сикорски. "Туск је у суштини рекао да 200 милиона евра само по себи неће убедити пољски народ ...и мислим да је био у праву", рекао је.
Туск се нада да ће кандидат из његове владајуће коалиције заменити одлазећег председника Анџеја Дуду, кандидата странке Право и правда који је искористио своје право вета да блокира Туска и његове покушаје да замени судије које је именовао ПиС.
Очекује се да ће ПиС следећег месеца именовати свог кандидата, након чега ће Туск објавити сопственог кандидата.
Сикорски је признао да је Тускова влада сада "мање-више" усклађена са Дудом и ПиС-ом у погледу ратних притужби. Недавна истраживања јавног мњења показују да већина Пољака жели репарације од Немачке, док се јавно расположење погоршало према Украјини.
Само 53 одсто и даље подржава украјинским избеглицама, што је најнижи ниво од фебруара 2022, показала је анкета коју је овог месеца спровео Центар за истраживање јавног мњења.