Владајућа коалиција у Берлину приредила је у уторак две представе, на две бине, али, остало је једно питање: како то може да помогне немачкој економији да стане на ноге у другој години рецесије, пише "Дојче веле".
У згради Рајхстага преподне су посланици Либерала – који, уз Социјалдемократе и Зелене чине владајућу "семафор" коалицију – примили представнике индустријских и трговачких комора, занатлија, послодаваца, породичних фирми… Поподне су пред Канцлерамт у Берлину дојездиле лимузине са шефовима немачке ауто-индустрије, осим тога људи који воде индустрију, синдикалци који су "заверенички" разговарали са немачким канцеларом Олафом Шолцом о проблемима који их тиште.
После првог састанка, учесници разговора дали су изјаве које ДВ оцењује као протоколарне, после другог није ни било изјава за медије.
На састанку у Рајхстагу, састанак либерали и представници индустрије причали су наводно о свим мукама, расту цене енергената, пореском оптерећењу, мањку стручне радне снаге.
После свега сат времена изашло се пред новинаре. То би могло да значи да се и није исцрпно дебатовало о свим темама, додаје ДВ.
Завршне изјаве са свих страна деловале су као припремљене унапред: мора се подићи конкурентност привредника, држава мора да побољша услове.
Међутим, тај скуп либерала, којем је присуствовао њихов шеф Кристијан Линднер, иначе министар финансија, украо је шоу другој приредби, оној коју је организовао савезни канцелар.
Поподне су, наиме, код канцелара Олафа Шолца били шефови немачке ауто-индустрије, а уз индустријалце и синдикалци. Радило се о "земљотресу" у Фолксвагену који је најавио укидање десетина хиљада радних места у Немачкој.
И други произвођачи имају проблеме с обртом. Имају, наводно, превише људи и капацитета, а више не продају толико аутомобила. Скупи су им енергенти, дави их кинеска конкуренција.
Ни Савезна влада није задовољна како иде прелазак на електромобилност.
Из хемијске индустрије исто лоше вести. Нека радна места се из Немачке селе у Сједињене Државе. Многи се питају да ли се уопште у Немачкој исплати пословати, пише ДВ.
Канцелар Олаф Шолц рекао је да жели да "слуша" шта прваци индустрије имају да кажу и то је била нека врста признања да се богзна какви закључци не могу очекивати. А како би и могли кад за столом није био ни поменути министар финансија Линднер, ни министар економије Роберт Хабек из странке Зелених?
Кабинет канцелара се понео помало заверенички, пошто медијима није желео да достави чак ни списак учесника у разговорима, а камоли да сазове конференцију за новинаре. Делује да је и Шолцу дојадило да глуми миротворца између Линднера и Хабека који су у сталном клинчу, посебно око економске политике.
Може бити да овакви састанци спадају у рутину једног канцелара, али сада публика, то јест грађани, очекују јасне речи и план. Стога ћутање канцелара оставља простор за нагађања у која су се упустили и новинари, али не само они, пише ДВ.
Разуме се, реакције опозиције биле су баш у том правцу. Шеф демохришћана Фридрих Мерц је описао одржавање две рунде разговора у истом дану као "вртић". Његов партијски другар, премијер Северне Рајне-Вестфалије Хендрик Вист, поручио је владајућој коалицији да се лепо разиђе и пусти друге да владају, кад већ не може да се договори о економској политици.
Последњих дана је кристално јасно колико партије немачке владајуће коалиције имају различите представе. Зелени министар Хабек изнео је идеју да држава даје премије за инвестиције, а то није претходно договорио са Шолцом и Линднером. Овај други се најежи кад чује да треба да се деле било какве паре из буџета.
Линднер је, разуме се, јавно демонтирао Хабека. Рекао је да је идеја безвезе и да се не може приуштити те да, уосталом, таква помоћ државе приватној економији није дозвољена прописима ЕУ, јер ремети тржиште.
Колико год да је дупли програм изазвао збуњеност, могуће је да ће имати и наставак. У новембру су последње консултације о буџету за идућу годину. Тада ће се показати да ли је "семафор" коалиција кадра за компромисе.
Тренутно у буџету зјапи рупа која се мери милијардама и неко ће морати да штеди.