Петог новембра Американци ће да бирају не само председника, него и трећину Сената и цели представнички дом. А, већ више од 66 милиона људи је већ гласало, што у тзв. раном гласању што поштом.
Искуство са изборима 2020, када су правила гласања промењена наводно због пандемије, навела су многе државе да пооштре контроле на бирачким местима, али остаје много питања да ли ће то бити довољно да обезбеди интегритет избора.
"Америчког председника не бира народ директно, већ колегијум од укупно 538 електора из свих савезних држава и дистрикта Колумбија, где се налази Вашингтон," каже за РТ Балкан новинар Небојша Малић, дугогодишњи становник САД и аутор емисије "Глас из Америке".
Малић додаје да процедуре гласања варирају од државе до државе, и иако би требало да резултати буду познати већ у уторак увече – раним јутром по нашем времену – неке од њих, махом под контролом Демократа, већ су најавиле да неће имати коначне бројке до пар дана касније, што поново доводи у сумњу интегритет избора.
Демократе су тужиле Вирџинију што је избрисала неких 1500 "недржављана" из бирачких спискова, да би ствар стигла до Врховног суда, који је морао да пресуди како то не крши грађанска права странаца, јер они их у том конкретном случају и немају.
У Невади је, међутим, суд одлучио да дозволи бројање гласова послатих поштом који немају поштански жиг, и то чак три дана после дана избора.
У Колораду је државни секретаријат, под контролом демократа, објавио лозинке за приступ гласачким машинама, наводно грешком. После су инсистирали да то неће да компромитује интегритет гласања. А, у Кентакију је снимљен случај једне гласачке машине која је одбијала да региструје глас за Доналда Трампа, али не и за Камалу Харис.
У Америци не постоје личне карте, већ државе у сврху провере идентитета углавном користе возачке дозволе, каже Малић. С тим да се возачке дозволе издају и "недржављанима", а неке државе попут Калифорније буквално забрањују проверу држављанства при гласању, додатно доводећи у сумњу легитимност бирачких спискова.
Од 50 америчких држава, њих 14 не захтева никакав доказ идентитета приликом гласања. Међу њима су Калифорнија, Њујорк, Минесота и Илиноис. Сваком од њих владају демократе, чији је званични став да су личне исправе расизам јер наводно отежавају гласање мањинама, које по правилу гласају за њих. Још 10 држава тражи неки облик исправа, али не морају да буду са фотографијом, међу њима Аљаска, Аризона, Ајова и Вирџинија.
Медији попут АП иначе "прозивају" резултате председничких избора у појединим државама и пре него што се преброје гласови, на основу статистичких анализа и предвиђања. Званичне резултате оверавају државни секретари па их онда шаљу у Конгрес. Онда се на заједничкој седници Представничког дома и Сената саслушају сви могући приговори на исход гласања, и на крају се усвоје или одбаце.
"Демократе већ деценијама оспоравају сваку републиканску победу, форме ради, али никада нису успели да оспоре резултат избора. А, када је Трамп кренуо да се жали на 2020, у том моменту је кренуо онај шестојануарски упад на Капитол, и процедура је прекинута", каже Малић.
Кад се Конгрес опет састао, пар сати касније, наводи Малић, сви републиканци су били толико ошамућени наводном побуном да су одустали од приговора и – потврдили Бајдена као председника, без обзира на доказе о нерегуларностима.
Када Конгрес потврди резултате избора, победник полаже заклетву две недеље касније.