Када је у марту 2023. Међународни кривични суд издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина, главни тужилац Карим Кан у очима западних медијима био је уважаван британски правник, са репутацијом одличног адвоката специјализованог, између осталог, и за људска права. Али данас од таквог Карима Кана, у истим тим медијима, није остала ни бледа сенка - на страницама западне штампе он је монструм који је сексуално злостављао сарадницу, а потом је притискао да повуче тужбу.
Шта се десило, па Кан из марта 2023. није ни налик овом данас? Да ли су новинари, док су писали о њему и његовом раду, пропустили да ураде свој посао са дужном пажњом или је Кан вешто крио своје право лице? Или се његова репутација стрмоглавила оног момента када је затражио хапшење премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа због ситуације у Палестини?
И Кан изгледа верује да је пишући оптужницу за израелске званичнике заправо написао оптужницу самом себи. Наиме, наводе о сексуалном злостављању је негирао, тврдећи да су и он и суд "подвргнути широком спектру напада и претњи", а његови адвокати додају да је њихов клијент мета "клеветничке кампање".
А шта стоји у Кановој "оптужници" која је прошле недеље одштампана у "Гардијану"? Пише да је овај педесетчетворогодишњак злостављао своју тридесетогодишњу сарадницу од априла 2023. до априла 2024, некако баш у периоду док се одмарао од писања налога за хапшење Владимира Путина и припремао за издавање новог, адресираног на Нетанјахуа. Злостављана жена, да би дочарала пакао кроз који је пролазила са надређеним, испричала је како јој је Кан "гурнуо језик у уво".
Мир није нашла ни данас када је све обелоданила. Шта више, дубоко је узнемирена, јер се плаши да би "Израел или неки други њену несрећу могли да искористе против суда".
А рат између Израела и Хашког суда почео је много раније, пре него што је Кан затражио да се ставе лисице на руке Бенјамину. За почетак сукоба узима се јануар 2015. године, када је потврђено да ће се Палестина придружити суду након што је Генерална скупштина УН призна као државу. Израелски званичници ово су назвали "дипломатским тероризмом".
Да је Израел водио готово деценијски тајни рат против Хашког суда, и то тако што је распоредио своје обавештајне агенције да надгледају, хакују, притискају, блате и прете важним особама МКС и тако поремете истраге које се у Хагу воде, открили су недавно новинари "Гардијана", израелског магазина Плус 972 и сајта "Локал кол". Обавештајци су пресретали телефонске позиве, мејлове и документа бројних званичника МКС-а, укључујући Кана и његову претходницу Фату Бенсуду. Тако је Нетанјаху унапред и знао да Кан има намеру да изда налоге за хапшење Израелаца, али и да је главни тужилац био под "огромним притиском Сједињених Држава".
Наравно, Израел је ове оптужбе одбацио и рекао да имају за циљ да нашкоде тој земљи, док је портпарол МКС кратко прокоментарисао да "ниједан од недавних напада националних обавештајних агенција" није доспео у основне доказе суда.
За сазнање да се налог за хапшење спрема Владимиру Путину било је потребно много мање труда. Не само да су се ове намере могле предвидети, него се у извештају о наводној "депортацији" украјинске деце у Русију, објављеном 14. фебруара 2023, могло тачно закључити и шта ће у оптужници МКС да пише. Јер тешко да би ико прогласио за случајност или пуку судбину то што је финансијер контроверзног извештаја Стејт департмент. Оба документа, и хашки налог и извештај, наводе и исте кривце "депортације" деце - председника Русије и руску повереницу за права деце Марију Лвову Белову. Чак је и правна аргументација за оптужбе готово у слово иста у оба документа.
А неколико месеци пре извештаја који је финансирао Стејт департмент, Конгрес САД је омогућио званичницима САД-а да пружају помоћ Међународном кривичном суду, чију јурисдикцију Америка иначе не признаје, приликом истраге и кривичног прогона "страних лица" у вези са "ситуацијом у Украјини".
Законодавац је написао и да је Америка овакву помоћ већ пружала како би се лицу правде привели Садам Хусеин, Слободан Милошевић и Осама бин Ладен. Ова имена управо су разлог због којег је хашка оптужница у перцепцији јавности постала шифра за промену режима.
Шифра коју Кан очигледно није знао када је налог за хапшење адресирао на Бибија.