Свет
Стојаноглу не признаје гласање у дијаспори; Слуцки: Молдавски избори ругање демократији
Кандидат Партије социјалиста победио је унутар граница земље, док је Санду, уз мало изборног инжињеринга у дијаспори постала свеукупни победник
Партија социјалиста Молдавије чији је кандидат Александар Стојаноглу добио највећи број гласова у самој земљи, али му је победа измакла након што његовој ривалки Маји Санду у последњем тренутку драстично скочио број гласова у дијаспори – не признаје гласање на бирачким местима у иностранству.
Према подацима ЦИК-а, након обраде 99,86 одсто гласова, Санду води уз подршку прозападне странке Акција и солидарност са добијених 55,41 одсто гласова. Стојаноглу који је на територији саме републике добио 51,19 одсто гласова, у укупном резултату, односно са резултатима из дијаспоре – завршио је са 44, 78 одсто гласова.
Да су председнички избори у Молдавији срамота, те да је непопуларна председница "извукла" нови мандат напорима својих западних господара, поручује шеф комитета Државне думе за међународне послове Леонид Слуцки.
Према његовим речима, Молдавцима који живе у Русији ограничено је активно бирачко право, а блокиран је и приступ бирачким местима за становнике Придњестровља.
"Истовремено, избори су одржани у условима тоталне цензуре, ако не и диктатуре: опозиционе политичке партије и медији су забрањени и затворени. Манипулација и фалсификовање у корист Запада и против молдавског народа резултат су двоструке изборне кампање. А сада су сви европски и амерички политичари срећни што ће реизбор Санду, у позадини негативне реакције на парламентарне изборе у Грузији, бити једноставно тријумф двоструких аршина и ругање демократији", рекао је парламентарац.
Не само да је Санду изборе добила ускраћујући опозиционим присталицама које бораве у Русији да гласају, већ је и молдавска организација "Промо лекс" забележила 791 инцидент током гласања.
Већина случајева – 229 – повезана је са кршењем тајности гласања, посебно са фотографисањем гласачких листића, и проблемима са системом регистрације бирача (127 случајева).
Укупно 65 прекршаја односило се на недостатке у изборним листама, 55 случајева на оштећење и неовлашћено руковање гласачким кутијама или недостатак печата на, а остала кршења изборног процеса односе се на неоправдано присуство неовлашћених лица на бирачком месту присуство рекламног материјала, штандова и изборних паноа у кругу бирачког места и неоправдани прекид гласања, као и организовани превоз бирача.
На листи се налазе и прекршаји везани за акте насиља/застрашивања бирача, групно гласање, изборну кампању, ограничавање приступа посматрачима…
