Како пораз претворити у победу: Бајка о "Великом Израелу"

Више од годину дана од операције "Потоп Ал Акса" и почетка рата против Хамаса у Појасу Газе, влада у Тел Авиву се суочава са неочекиваним и снажним отпором Палестинаца, такозваним шумудом. Односно: није уопште извесно да ће Израел, упркос томе што је извршио геноцид и починио насиље без преседана у Појасу Газе, добити овај рат.

Сада се показује да "последње поглавље о Палестини још није написано" и да "израелски премијер Бенјамин Нетанјаху", а то је све извесније, "неће бити његов аутор, упркос очекивањима да је пораз Палестинаца у тој борби унапред одлучен", пише аналитичар Виктор Михин за сајт "Њу истерн аутлук".

"Колективна храброст и снага Палестинаца неутралисали су способност израелске војске да постигне политичке резултате путем силе", наводи он.

Рат који је у току разоткрио је битна ограничења израелских војних способности, констатује Михин и додаје:

"До сада се политика Израела према окупираној Палестини засновала на голом насиљу, безусловној помоћи Запада и 'заглушујућем ћутању' међународне заједнице."

Ништа од тога се овог пута није остварило, али Колективни запад и Израел и даље инсистирају на наративу о "великој победи".

Бескрајна ароганција циониста

Сам Нетанјаху је одредио време и циљеве рата. Али, сада се он и његов ратни кабинет, наставља Михин, "суочавају са јединством Палестинаца, растућим јединством Арапа и муслимана широм света, и прилично озбиљним знацима да би се он и његове присталице могле да правно одговарају због почињених злочина".

То није оно чему се Нетанјаху надао. Његов циљ био је да створи "Нови Блиски исток", наравно, у складу са интересима Запада, пре свега Сједињених Америчких држава.

"Само неколико дана пре него што је почела израелска агресија на Либан, Нетанјаху је у сали Генералне скупштине УН показао мапу 'Новог Блиског истока', са које су Палестина и Палестинци потпуно избрисани", додаје Михин. Ипак, ароганција Нетанјахуа није била дугог века.

Наш избор

Израел као колонијални пројекат Запада: На Блиском истоку букти есхатолошки рат

"Не треба да дозволимо Палестинцима право да ставе вето на нове мировне споразуме са арапским државама", изјавио је том приликом Нетанјаху, "пошто Палестинци чине само два одсто арапског света".

Нетанјаху се тада надао да ће прекројити политичку мапу Блиског истока. На њеном челу требало је да стоји "Велики Израел", који би настао "геополитичким прекомпоновањем", односно откидањем великих делова територија суседних арапских држава, наравно, уз безусловну подршку САД. Ствари се, међутим, нису развијале у том смеру. Показало се да су САД можда и даље џин, али на стакленим ногама, који није у стању да изађе на крај чак ни са јеменским Хутима.

Сада је Нетанјаху највише забринут за сопствену судбину. "Нетанјаху је сада највише забринут за сопствени политички опстанак", додаје руски аналитичар.

"Он води рат како би избегао понижење израелске војске у Гази и ужаснут је могућношћу да Међународни кривични суд изда налог за његово хапшење. Док Међународни суд правде саставља све обимнији досије који оптужује Израел за геноцид у појасу Газе, Генерална скупштина УН одлучила је да Израел мора да оконча своју нелегалну окупацију Палестине у року од годину дана", наводи он.

У међувремену, израелска економија је уништена, а многа насеља израелских досељеника су изложена свакодневним ракетним нападима Хезболаха и Хамаса, што живот у њима чини немогућим и присиљава Израел да евакуише њихове становнике.

Међутим, ратни кабинет Бенјамина Нетанјахуа има и веће проблеме. Један од њих је сукоб са Ираном. Ни ту се ствари не развијају у смеру повољном по Израел, који сада сада поново живи у очекивању одговора Ирана на протекли, наводно успешни напад Израела.

Стратегија "успеха кроз неуспех"

Како примећује бивши британски обавештајац Алистер Крук, на сајту "Фондације стратешке културе", очигледно је да је први талас израелског напада био "замишљен као налет који је требало да отвори пут за каснији удар авиона Ф-35, који би били наоружани конвенционалним бомбама".

Међутим, израелски медији су известили да се десило нешто неочекивано – у Ирану је коришћен "непознати систем ПВО" за обарање циљева изнад Техерана. Израелска операција је убрзо потом прекинута, али се прибегло старом и већ опробаном "наративу победе".

"Ако израелски или амерички авиони не могу да продру у ирански ваздушни простор", наставља Крук, "а ниједан израелски авион приликом напада није ушао у ирански ваздушни простор, цела парадигма америчке или израелске војне премоћи се урушава".

Иран, закључује Крук, има "изузетан ракетни арсенал".

Ипак, по већ опробаном западном рецепту, проглашена је победа над Ираном, упркос реалности. На сличан начин се урушава и израелски наратив о "победи над Хамасом".

Како тврди израелски коментатор Ронен Бергман, цитирајући вишег израелског безбедносног званичника, реч је о стратегији "успеха кроз неуспех".

Наш избор

САД су колос на глиненим ногама: Америчка империја у слободном паду

"Израел је започео рат у Гази како би постигао два циља – ослобађање талаца и уништавање Хамаса, да не спомињемо његово уништење у апсолутној и божанској победи", оцењује он.

Како решити овај проблем, осим променом циљева војних операција?

"Након што Израел није успео да постигне ниједан од ових циљева на северном фронту", наставља Бергман, "додат је нови циљ - да се становници безбедно врате у своје домове. Уопште није јасно како ћемо тај циљ остварити. Неки верују да се јужни фронт може затворити победом на северном фронту. Сада нас убеђују да ћемо, уколико извршимо победнички удар на Иран, довести до затварања фронта на северу, чиме ће се затворити и фронт на југу", наводи Бергман.

Иран је саопштио да ће узвратити на израелски напад и да ће то бити "одговор који ломи зубе".

Како ће на то одговорити Израел, посебно ако је његов последњи напад био неуспешан?

Све то за Запад и Израел нема везе, каже Алистер Крук, јер се "на крају сви навикну на недостатак стратегије. Недостатак стратегије претвара се из грешке у функцију".

Ако се нешто не деси, или се не деси на очекивани начин, треба покушати нешто друго. А то је пут који владу у Тел Авив води равно у катастрофу.

Позивајући се на иранске званичнике, "Њујорк тајмс" је, после израелског напада на Иран, објавио да војни команданти Исламске републике тренутно састављају "списак десетина војних циљева унутар Израела". Не треба сумњати у одлучност Ирана да се супротстави ционистима. Техеран ће одговорити на нападе, а тај одговор ће, према иранским војним званичницима, бити "веома болан" по Израел.