Сарадник центра за геополитику при универзитету Кембриџ Тимоти Лес изјавио је да новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп има суштински другачији поглед на сврху америчке спољне политике од Бајдена, као и да је резултат америчких председничких избора предвидљива реакција на недостатке администрације Џоа Бајдена и Камале Харис, јер је већина Американаца уморна од "чудне и деструктивне политике" коју Бела кућа спроводи код куће.
"Трамп је по много чему повезан са мишљењем Американаца, за разлику од 'либералне елите' која је изгубила додир и са моралом и са реалношћу", казао је Лес.
На питање да ли сматра да ће се променити однос САД према дијалогу Београда и Приштине и да ли би сада могао да се изврши већи притисак на Приштину да промени своје понашање, Лес сматра да је то вероватно, мада сматра да ће доћи до притиска на обе стране.
Како је рекао Трампов циљ биће да Србија призна тзв. Косово, али да ће са друге стране вршити притисак на Албанце да дају нешто као надокнаду и покушаће да обезбеди да следећа влада у Приштини буде она која се повинује том захтеву.
Говорећи о политици Трампа према Европи и Западном Балкану, он је рекао да може да се очекује промена, јер, сматра, Трамп отелотворује сасвим другачију идеју од актуелног председника Џозефа Бајдена и његових претходника о томе шта САД треба да раде на међународној сцени, укључујући Балкан.
Додао је да оно што је Бајден представљао, и оно што би Камала Харис наставила да представља да је победила на изборима, јесте очување статуса кво, односно мултиетничког решења које су САД наметнуле на Балкану 1990-их.
"Насупрот томе, Трамп је нешто као револуционарна фигура. Њега не интересује кажњавање Срба. Он је националиста који је симпатичан националистима у иностранству. Он није забринут за очување граница и међународног поретка заснованог на правилима ако је то у супротности са америчким интересима. Русија га не узнемирава и, по свему судећи, верује да је средство за решавање рата подела Украјине", рекао је.
Оценио је и да постоји разлика и у томе колико ће Трамп бити активнији у поређењу са Бајденом који је своју "балканску политику" водио на релативно пасиван начин, пуштајући Европљане да преузму вођство у решавању статуса АП КиМ, ма колико били неефикасни у томе, и ограничавајући америчку улогу првенствено на кажњавање финансијским санкцијама особа које су пркосиле америчким циљевима у региону.
"Насупрот томе, ако је преседан из његовог последњег мандата икакав путоказ, Трамп ће бити релативно ангажован на Балкану, пре свега преузимањем задужења за преговоре о решавању статуса Косова. Он придаје одређени значај повлачењу америчких трупа са Косова и његови саветници ће вероватно тврдити да САД имају стратешки интерес да окончају зависност Србије од Кине. С тим у вези, вреди напоменути да Трамп има изасланика за Балкан у виду Ричарда Гренела, који је остао заинтересован за регион и спреман је да настави вођење дијалога", оценио је.