Колапс немачке владајуће коалиције и скори повратак новоизабраног председника Доналда Трампа у Белу кућу створили су нове ризике за највећу економију Европске уније, која је већ у забрињавајућем паду.
Немачка економија се смањивала последње две године услед пандемије коронавируса, сукоба у Украјини и конкуренције из Кине. Усред структуралних проблема код куће и глобалних изазова, тространачка коалиција канцелара Олафа Шолца није успела да нађе решење неких кључних питањима. Ситуација је кулминирала у среду увече када је Шолц објавио да смењује министра финансија Кристијана Линднера. Тај потез је заправо значио колапс владе, која се ослањала на Линднерову про-пословну Слободну демократску партију (ФДП), и која је сада остала без парламентарне већине.
Распад коалиције уследио је после недеља унутрашњих спорова око тога како подстаћи немачку економију. И дан након што је Трамп прогласио убедљиву победу на изборима у САД, утеравши Европи страх у кости.
Повратак Трампа имаће озбиљне импликације по европску безбедност и економију. "На европском нивоу, политичка нестабилност у Немачкој није добра вест", рекао је АП-у Антонио Вилафранка, потпредседник италијанског труста мозгова ИСПИ.
Шолц је најавио да планира да тражи гласање о поверењу у парламенту 15. јануара. У случајевима када само мањина у Бундестагу изрази подршку канцелару, онда он или она морају да предложе да председник, тренутно Франк-Валтер Штајнмајер, распусти парламент - што је Штајнмајер спреман да уради.
У том тренутку ступа на снагу члан 39 немачког Основног закона, који каже да се нови избори морају одржати у року од 60 дана од распуштања парламента - средином марта. А будући да су редовни општи избори били планирани за 28. септембар 2025, странке ће морати да пожуре са номиновањем својих кандидата.
Најновија истраживања показују да ће следећи немачки парламент имати веома другачији састав, при чему се не очекује да ће недавно разрешени ФДП прикупити потребних пет одсто гласова потребних за останак у парламенту. Већина анкетара тренутно предвиђа велику коалицију између ЦДУ/ЦСУ и СПД као вероватну.
Подсећања ради, након избора 2021, изабраним странкама је био потребан 71 дан да формирају нову владу, и не би било изненађујуће да и следећој влади буду потребне недеље да постигне договор.
Канцелар је у међувремену је рекао да ће се обратити опозиционом лидеру Фридриху Мерцу како би разговарали о идејама за јачање економије и одбране земље. Мерц му је одговорио да је "неодговоран" због одлагања превремених избора и позвао канцелара да се избори одрже у јануару како би се земља извукла из политичке кризе.
Заједно са "огромном већином немачког бирачког тела, сматрам да је неодговорно поступати са овим... на такав начин да то постане пуко одлагање, при чему су партијско-политички мотиви очигледно у центру пажње", рекао је Мерц, лидер хришћанских демократа (ЦДУ).
Мерцовим критикама придружили су се и пословни лидери који су позвали Шолца да делује много брже како би створио стабилну владу која је спремна да се ухвати у коштац са кризом.
"Сваки додатни дан са овом савезном владом је изгубљен дан. Захтевамо нове изборе што је пре могуће", рекао је Дирк Јандура, председник немачког велепродајног лобија БГА. "Немачкој је потребан економски заокрет. Морамо да окренемо плиму пре него што таласи постану превисоки."
"Немачка иде у веома озбиљну и опасну политичку неизвесност", каже за РТ Балкан Жарко Ракић, новинар и вишегодишњи дописник из Немачке.
Како ствари сада стоје, избори ће бити тек у марту, што значи да ће влада бити формирана на лето. Другим речима, Берлин ће пола године бити непоуздан партнер Трампу, додао је Ракић. Он је подсетио да Немачку у међувремену чека усвајање буџета и ЕУ буџета на лето.
Оцењује да ће се нова влада тешко формирати. Сама чињеница да не могу да се договоре око датума избора показује колике су разлике коалиционих партнера, рекао је Ракић.
"ЦДУ има 31-32 одсто подршке. Друга по снази странка је Алтернатива за Немачку али са њима не желе да сарађују. СПД је сада практично опозиција", рекао је он и додао да ће нови избори значити нову неизвесност, осим ако демоххрићани не направе неки заокрет и постигну договор са АфД, што њихови бирачи не желе.
"Огромна нестабилност и економски проблеми - то чека Немачку", рекао је Ракић.
Трамп је запретио повлачењем из НАТО-а и суштинском променом подршке Украјини, а запретио је и да ће увести царине до 20 одсто на робу из ЕУ (и још више царине на робу из Кине), повећавајући изгледе за трговински рат са европским савезницима Вашингтона.
Царине би задале оштар ударац немачком извозу и додатно би укопале привреду коју су дуго покретали јефтини енергенти из Русије од којих је Берлин одустао иако се привреда није у потпуности опоравила од ковида. Конкуренција из Кине, укључујући њена електрична возила, у међувремену је приморала немачке и друге и европске произвођаче аутомобила да смање производњу и отпуштају раднике.
"Политичка дешавања у последња 24 сата додатно су замрачила ионако суморне краткорочне изгледе за немачку економију", рекао је Карстен Бжески, глобални шеф макро сектора у холандској банкарској компанији ИНГ.
"Други мандат Доналда Трампа у САД, са очекиваним новим трговинским тензијама, погодиће немачку економију, чија 10 одсто извоза иде у САД", навео је Бжески у белешци коју су пренели немачки медији. "Не треба много маште да се види како америчке царине на европске аутомобиле шаљу немачку аутомобилску индустрију у дубље проблеме."
Постоје и они који верују да би Трампове царине заправо могле да користе немачкој аутомобилској индустрији која је један од покретача привреде. Док је Трамп запретио да ће увести нове царине на европске производе, одлазећи председник Џозеф Бајден је већ поставио стопроцентне царине на кинеска возила на електрични погон, која преплављују глобално тржиште.
"Трамп може да спаси немачки аутомобилски сектор" задржавањем тарифа на кинеска електрична возила, рекао је Данијел Грос, директор Института за европску политику на миланском Универзитету Бокони. "САД су једино тржиште на свету где немачки произвођачи аутомобила не наилазе на велику конкуренцију из Кине."