Хоће ли нови министар одбране спасити Израел?

Израелска политика се нагло променила на дан председничких избора у САД. Премијер Бенјамин Нетанјаху сменио је свог министра одбране Јоава Галанта и на његово место поставио министра спољних послова Израела Каца.

Одлука да се Галант замени Кацом означила је неочекивани помак у израелској политици и донета је усред све већег међународног притиска на Израел, недостатка значајних војних достигнућа у сукобима у Гази и Либану и недавног позива Турске Уједињеним нацијама да се обуставе испоруке оружја Израелу.

Нетанјаху у сред рата сменио министра одбране: Протести у Израелу због Галантове смене

Галант, који је био на тој функцији од 29. децембра 2022. године, био је познат по свом чврстом ставу о питањима безбедности и одбране. 

Иако је Галантова смена била изненађење за многе, једно је сигурно: израелске власти се припремају за деескалацију тренутних регионалних тензија. То наговештава и именовање бившег министра спољних послова на Галантово место, од кога се очекује да смири ситуацију и припреми војску и земљу за решење сукоба, оцењује Мурад Садигзаде, председавајући Центра за блискоисточне студије и предавач на Универзитету ХСЕ у Москви.

Неколико је фактора довело до уклањања Галанта. Одсуство запажених војних победа под његовим вођством изазвало је критике јавности и политичких ривала. Војне операције, које су почеле у октобру 2023, наглашавају дуготрајну природу сукоба. Током овог периода, Израел је претрпео значајне губитке: око 2.000 Израелаца је погинуло, укључујући 756 војних лица и полицајаца. Поред тога, више од 10.000 људи је расељено из својих домова у северним и источним деловима земље.

Продужена природа сукоба и значајан број жртава у Гази и Либану, изазвали су забринутост међу западним савезницима Израела. Међународне организације изразиле су забринутост у вези са хуманитарним последицама војних операција. Неколико западних земаља позивало је Израел да буде уздржан и тражи дипломатска решења, одражавајући критику тренутне војне стратегије.

Дуготрајни сукоб у Гази и Либану негативно утиче на економију Израела. У другом кварталу 2024. привредни раст је опао за 1,5 поена у односу на исти период претходне године, што указује на приближавање стагнацији. Недостатак радне снаге од преко 4,5 одсто изазван је мобилизацијом резервиста и ограниченим приступом палестинским радницима, што је довело до смањења продуктивности и раста инфлације.

Међународне агенције за кредитни рејтинг реаговале су на погоршану економску ситуацију Израела и смањиле кредитни рејтинг земље. Пораст војних издатака је значајно оптеретио државни буџет. Према Ес енд Пију, предвиђа се да ће буџетски дефицит Израела у 2024. достићи 9 одсто БДП-а, далеко премашивши планираних 6,6 процената. Повећање потрошње за одбрану и социјална питања појачава економске притиске и може довести до повећања јавног дуга.

Именовање Израела Каца за министра одбране може се посматрати као покушај Нетанјахуа да ојача положај Израела на међународној сцени. Кац, са својим искуством као министар спољних послова, спреман је да ојача дипломатске напоре земље као одговор на критике и потенцијалне санкције. Његове вештине у међународним преговорима могу помоћи у ублажавању тензија и тражењу нових савезника или јачању постојећих партнерстава.

Последњих месеци Израел се суочио са озбиљним изазовима на међународној сцени, који се огледају у масовним протестима, правним акцијама и дипломатским иницијативама против његове политике.

Све то указује на растућу дипломатску изолацију Израела. У том контексту, именовање искусног дипломате за министра одбране може бити стратешка мера која има за циљ сузбијање међународног притиска и јачање подршке Израела на глобалној сцени. 

На домаћем плану, смена Галанта и именовање Каца за министра одбране може се посматрати као покушај Нетанјахуа да покаже одлучност и спремност за промене усред све већег притиска како политичких противника, тако и делова јавности. Овај потез има за циљ не само јачање поверења јавности у владу, већ и учвршћивање њене позиције у суочавању са унутрашњим и спољним изазовима, укључујући погоршање безбедносних услова и све веће критике актуелне политике.

Међутим, критичари тврде да таква стратегија може само привремено да ублажи тензије без решавања кључних питања управљања и стратешког планирања.

Јасно је да Нетанјахуови потези имају за циљ да задржи контролу над ситуацијом и спречи даљу ескалацију унутрашњих тензија. Међутим, постоји ризик да смена министра одбране без суштинских стратешких промена можда неће дати жељене резултате. Друштвена подела, вођена комбинацијом војних, економских и друштвених изазова, представља огроман задатак за израелску владу – да задржи поверење јавности, стабилизује економију и обнови међународну подршку.