Француски премијер Мишел Барније прешао је велику симболичну прекретницу: остао је на власти дуже од 49 дана и тако "надживео" бившу британску премијерку Лиз Трас и њену озлоглашену главицу зелене салате.
Недељама је изгледало да су шансе да Барније то изведе мале. Бивши главни преговарач Европске уније за брегзит био је изненађујући избор за тај посао када га је француски председник Емануел Макрон поставио почетком септембра уз подршку конзервативаца и невољних центриста - брак из користи који је праћен непрестаним свађама.
Без јасне већине у парламенту подељеном на три групе — ону која је подржавала Барнијеа, савез левичарских партија одлучних да сруше владу и крајње десничарско Национално окупљање - једино што је чувало Барнијеа од политичког заборава била је Марин Ле Пен, лидерка десничара која држи Дамоклов мач над његовом будућношћу.
Међутим, неколико недеља касније, Барније не само да је преживео, већ је чак и напредовао, након што је наметнуо свој готово анахрони стил управљања.
За разлику од Макроновог енергичног облика вођства одозго надоле или бомбастичног стила новоизабраног председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, Барније је човек од неколико речи, који је наизглед прихватао лагани додир и устезао се од конфронтације у опхођењу са својим министрима и посланицима, пише "Политико".
Овај 73-годишњи конзервативац је такође спремно прихватио своју репутацију "диносауруса" старе школе. Његови говори су зачињени застарелим флоскулама и изрекама из његовог регионалног бастиона у Савоји, лак плен за противнике који су га исмевали као "фосила". Слушати Барнијеа, рекао је један посланик, је као да гледате како се боја суши.
У француским политичким круговима, Барније је чак добио и надимак "Бабар", лик из дечјих књига, слон у превеликој одећи која се не разликује много од Барнијеових сакоа који су, пак, у оштрој супротности са кројеним оделима Макронове "стартап нације".
Стил по страни, Барније је успео да опстане. По доласку на власт поставио је тренутни приоритет да прогура непопуларан буџет за 2025. који укључује 40 милијарди евра смањења потрошње и 20 милијарди евра повећања пореза. Циљ је да се растући буџетски дефицит Француске усклади са правилима ЕУ у наредним годинама.
У складу са тренутним расположењем јавности, Барније се труди да делује штедљиво. Често се виђа како пешке одлази на састанке и одбио је да живи у Матињону, раскошној париској палати на левој обали Сене коју француски премијери обично називају домом.
За многе законодавце у Макроновој центристичкој коалицији, који се надају предаху након два велика изборна пораза ове године, Барније је нешто као предност.
"Он не изазива ентузијазам, али мислим да људи не желе да буду одушевљени, они желе да буду уверени", рекао је посланик из Макронове коалиције.
Међутим, колико ће дуго Барније опстати, сада зависи од околности које су ван његове контроле.
Народна скупштина, моћнији доњи дом француског парламента, тренутно расправља о буџету и мало је вероватно да ће се левица и крајња десница сложити око резова и повећања пореза потребних да би се уравнотежиле књиге. Чак и ако Барније може да се ослони на подршку десног Сената, он ће и даље морати да ризикује изгласавање неповерења доњем дому да би свој буџет прогурао кроз законодавну власт. Гласање ће се вероватно одржати у децембру.
Његова судбина би тада поново била у рукама Ле Пенове. Да ли ће лидерка крајње деснице, која је своју политичку каријеру изградила као фигура против естаблишмента, желети да буде оптерећена Барнијеовим непопуларним буџетом? Или ће гласати за рушење владе и ризиковати да гурне Француску ка политичкој и финансијској кризи? Остаје да се види.
У сваком случају, Барније је можда надживео зелену салату, али је мало вероватно да ће надживети Бабара, лика створеног 1932.