Богомоља Руске православне цркве на периферији шведског града Вестераса изазвала је забринутост дела тамошње јавности која је сматра за потенцијалну претњу националној безбедности Шведске, преноси "Политико".
Узрок забринутост је осетљива локација цркве, како се наводи у тексту, која је веома близу стратешки важног аеродрома, постројења за пречишћавање воде и енергетских компанија са седиштем у граду од 130.000 становника који се налази 100 километара западно од Стокхолма.
Међу забринутима је истраживач са шведског Универзитета одбране Маркус Горансон који је проценио за бриселски портал да црква нуди упориште које се може користити за прикупљање информација, како је навео.
"Када шведске одбрамбене снаге изводе вежбе на или близу аеродрома, као што је урађено у јуну, оне то раде под могућим надзором цркве", изјавио је он за "Политико".
Представници руске цркве у Вестерасу негирали су ове наводе за локалну телевизију, наводи се у тексту и подсећа да су након почетка Специјалне војне операције у Украјини 2022, европске земље протерале стотине запослених у руским амбасадама из својих земаља у покушају да отупе способност Москве да се инфилтрира у стране земље, констатује "Политико".
Тек при крају текста, читалац ће сазнати да је црква одобрење за градњу од шведских власти добила још 2017.
Глас забринутих Швеђана у овом тексту, истраживач Горансон објашњава да је одобрење за градњу било непромишљена одлука, која је временом постала још глупља. Није се похвалио да је он те 2017. био паметан да упозори шведске власти да је црква шпијунска база Москве.
"Политико" даље констатује да изгледа да је Руска православна црква могући канал за тајне акције Москве у иностранству. За те тврдње, као и за ову о црквици у Вестерасу којој је пресуђено без суда, нису навели никакве доказе. А и оно што је наведено у тексту, боље да није ни написано.
"Украјинске снаге безбедности извршиле су рацију у манастиру у Кијеву (Кијевско печерска лавра) почетком 2022. како би обуставиле руске обавештајне операције за које су рекли да се тамо одвијају. Овог августа, украјинска влада је потпуно забранила цркву на својој територији".
Осим што је у развијеној Европи заштита верских слобода очигледно само декларативна као и чување многих других слобода и може бити укинута на основу слободних процена и без иједне пресуде, "Политико" као о нечем врло природном и легитимном пише о забрани Украјинске православне цркве и упаду полиције у једну од највећих кијевских светиња.
За озбиљне оптужбе о обавештајном раду у манастиру било је довољно једно климаво рекла-казала: и више него довољно за руску цркву да постане шпијунска агентура.
Што се тиче богомоље у Шведској, "Политико" наводи да је шведска агенција која финансира цркве и верске заједнице у овој земљи обуставила финансирање руске цркве, након консултација са Шведском безбедносном агенцијом (Сапо). Портпарол безбедносне агенције рекао је да је закључено да су представници цркве имали контакте са појединцима који раде за руску обавештајну службу у Шведској.
Уз оцену да Русија користи Руску православну цркву у Шведској као платформу за шпијунске активности. Ни шведским обавештајцима није требало много више од могућих сазнања о некаквим контактима чија природа нам је, барем што се тиче овог текста "Политика", остала непозната, ако их је и било.
У духу демократских вредности, за затварања, забране и прогоне руске цркве и руских православних верника, довољно је већ то што су руски, па још и православни.