Шта Трампова кадровска политика открива о његовим намерама?

Ако постизборна таутологија каже да је пријатељ нашег пријатеља и наш пријатељ, шта онда Србима дође Џон Ретклиф, Трампов шеф ЦИА? Да ли његове фотографије из прошлости у друштву људи наклоњених идеји "велике Албаније", значе да ће у будућности да навија за малу Србију? Шта ће у тој расподели да припадне Ричарду Гренелу, чије наименовање с нестрпљењем чека већина у Србији?

Можемо ли из Трампове кадровске политике да прочитамо и његове намере? И шта значи за Србију прошлост његових будућих сарадника? 

"Трамп бира чланове своје будуће администрације пре свега по критеријуму личне оданости, а не идеолошког погледа на Америку и остатак света. Новоизабрани председник је у праву кад каже да га је у првом мандату саботирала 'дубока држава', односно давно укорењена америчка спољно-политичка и безбедносна елита. Али једнако је важно и то да су га у првом мандату ограничавали и саботирали и неки од његових најближих сарадника, људи које је он поставио на кључне позиције. Решен је да спречи да му се тако нешто поново деси. Сада бира људе у чију личну лојалност је стопостотно сигуран", каже за РТ Балкан новинарка Љиљана Смајловић.

А Европу је већ преплавио страх. Ако су и, након шока изазваног победом старог непријатеља ЕУ Доналда Трампа, осетили олакшање именовањем Марка Рубија за новог државног секретара, све је пало у воду када су на листи сарадника угледали имена Тулси Габард и Пита Хегсета. Нова директорка Националне обавештајне службе и нови секретар за одбрану САД остварење су најцрње бриселске ноћне море, оне у којој Европа даље у свет, испресецан жариштима, мора сама.

"Посебно застрашујући избор" и "веома узнемирујући сигнал" речи су којима неименоване дипломате за "Политико" описују Тулси Габард. Јер, остало јој је запамћено да се сусерела са сиријским лидером Башаром ел Асадом и пришивено да је болећива на руског председника Владимира Путина. 

Чак и они који су уливали бар трачак наде, попут Марка Рубија и Мајка Волца, променили су, пишу страни медији, своју ћуд. Један неименовани дипломата прича за "Политико" како је овај двојац последњих месеци значајно променио ставове о Украјини, те да су се примакли Трамповим позивима на мировни споразум.

Док Европа вапи за особом која ће бити противтежа Трамповој булдожер дипломатији, ауторитет у странци изграђен на убедљивој победи оставља мало шансе да се нађе неко ко ће плочу завртети у супротном смеру.

"Будући да је тренутно неспорни врховни ауторитет у Републиканској странци, биће му лако да натера сенаторе и конгресмене те странке да подржавају његову политику. Марко Рубио му је помогао да сломи отпор у републиканском делу Сената против привремених наименовања, што би код нас били В.Д. функционери. Рубио је, делом и због тога, награђен функцијом државног секретара, а не због тога што је скоро или давно говорио о сукобима у свету. Није изабран због својих идеолошких гледишта, неоконзервативног, односно интервенционистичког погледа на свет и хладноратовског крсташења, већ због спремности да Трампа у свему беспоговорно подржава. Другим речима, није важно шта су новопостављени људи до сада говорили, важно је да ће убудуће говорити оно што Трамп буде хтео да говоре", објашњава Љиљана Смајловић, аутор емисије "Релативизација" на РТ Балкан.

Али ником није горе него садашњој америчкој администрацији која од долазеће Трампове екипе зазире као да на власт стижу Црвене бригаде. Разлог томе је што Трамп већ дуго не крије намеру да из спољнополитичког естаблишмента неутралише појединце који му се успротиве. А за то постоје начини, од којих је један коришћење Schedule F - када се неки чиновнички положаји прогласе положајима за политичка наименовања.

"Трамп је у првом мандату рачунао да има мандат америчких бирача освојен на изборима, па је свеједно налетео на живи зид у администрацији. Протеклих година се припремао за сличан сценариј. Сада бира људе који су протеклих осам година били изложени сличним политичким прогонима каквим је он био изложен. Зато сада бира људе попут Мета Гејтса, ког су за време Бајденове администрације покушали да оптуже за секс-трафикинг на основу сумње да је имао љубавну аферу са 17-годишњом Американком којој је плаћао путовања. Истрага је трајала неколико година, а на крају против Гејста није подигнута никаква оптужница, иако је у јавности дискредитован. Трамп га сада кандидује за министра правосуђа, што је жесток одговор Министарству правосуђа које га је компромитовало пре него што је успело да нађе доказе против њега", додаје Љиљана Смајловић.

За новинара Небојшу Малића ова именовања "доказују без икакве сумње да немамо више посла са Трампом из првог мандата".

"Да ли је то због 2020. или атентата у Пенсилванији, тек он је одлучио да је враг однео шалу. Марко Рубио у Стејт департменту није идеално решење за реформисте на први поглед, али можда будемо пријатно изненађени. У најгорем случају наставиће политику Демократа на Балкану по инерцији, а не из неког личног клинтонистичког интереса, или анимозитета према Србима. Било би добро да Београд активно предложи неку промену курса каква би одговарала и Србији и Америци, да га чека на столу кад дође у Фоги Ботом", каже Небојша Малић аутор емисије "Глас из Америке".

Али не пише се црно само политичарима и људима из правосуђа који су пре десет дана пробудили на погрешној страни историје - ту су и фармакоиндустрија, обавештајци...

"Кенеди као министар здравља је фантастична вест за Американце, а смак света за фармацеутску мафију. Мат Гејц као министар правде и Тулси Габард на челу обавештајаца сигнал су да Трамп намерава да почисти Вашингтон гвозденом метлом. За то време ће Хегсет да чисти Пентагон, на исти начин. Занимљиво је да су све ово млађи људи, такозвана Генерација Икс — попут Џеј Ди Венса — док су Вашингтоном деценијама владали бумери попут самог Трампа", додаје Малић.