Свет
Европа се претворила у анти-Европу: На чему почива модерни Запад?
Постоји ли уопште западна цивилизација? Реалност је да антички свет и средњи век представљају потпуно затворену и неразумљиву реалност за данас преовлађујући либерални начин размишљања
Запад се, као цивилизација, позива на своја три велика цивилизацијска извора: Јерусалим, Атину и Рим, који, како се обично наводи, представљају три принципа на којима се заснива савремена западна цивилизација. Али, то је историјски фалсификат. Веома је мало тога што може повезати Запад са ове три велике цивилизације.
Када се расправља о коренима западне цивилизације, пише бразилски аутор Рафаел Маћадо за сајт "Нова резистенција", која данас обухвата пре свега Сједињене Америчке Државе и Западну Европу, апологете их обично доводе у везу са католичком црквом, Грчком и Римом, али су заправо реформација, просветитељство и ционизам пресудни елементи за формирање оног што се данас назива Западом.
Постоји ли уопште западна цивилизација? Реалност је да антички свет и средњи век представљају потпуно затворену и неразумљиву реалност за данас преовлађујући либерални начин размишљања, додаје Маћадо.
Тешко је, или сасвим немогуће, успоставити везу између, на пример, древне Грчке и Запада, наглашава бразилски аутор. Такозвани класични човек је потпуно другачије сагледавао стварност него што то чини савремени западњак: "Класични човек је природу доживљавао на другачији начин", а то показују чак и боје у којима је Хомер у "Илијади" описивао свет. На пример, како примећује Маћадо, небо се у Хомеровом епу никад не описује као плаво, оно има углавном љубичасту боју, или боју винског талога.
Модерни западњаци немају ништа заједничко са старим Грцима
Заправо, како примећује Маћадо, иако се модерни западњаци труде да успоставе везу модерног Запада са антиком, постоји веома мало тога што западњаци дугују древним Грцима. Готово ништа.
"Насупрот томе", додаје овај бразилски аутор, "веома је лако увидети колико је реформација утицала на просветитељство и на читаву модерну западну цивилизацију". А ту је, пре свега, улога коју је почео да игра "разум и могућност да појединац слободно тумачи Свето писмо и да, на тај начин, одбаци традиционални однос човека према Богу."
Оно што је релативно слабо познато, додаје Маћадо, јесте "јеврејско просветитељство" (хаскалах), којe је остварилo управо револуционарни утицај у подривању ауторитета традиционалне рабинске доктрине. Његов врхунац је савремени ционизам, који заправо одбацује старозаветног јеврејског Бога.
Савремени Запад је данас само шарена коалиција са промењивом географијом, а не стварна цивилизација, попут Кине, Русије, Ирана или Индије. Запад и није цивилизација, јер он почива на доктринама које негирају претпоставке на којима се заснива било која цивилизација, попут протестантизма, просветитељста и ционизма.
Концепт "Запада" данас обухвата земље као што су, већином протестантска Јужна Кореја или Јапан, који је на сличан начин под америчком окупацијом брзо изгубио своје древне традиције. У Запад данас спада и Израел, као колонијални пројекат САД на Блиском истоку.
Запад је прогутао Европу
У САД су све "модерне" тенденције, попут протестантима, јудаизма или ционизма, доживеле свој врхунац.
Уосталом, управо у САД је и настао данашњи појам "Запада", који је на концу прогутао Европу. Данас се Европа налази под потпуном културном и политичком хегемонијом САД.
"Чак и европске новинаре и 'интелектуалце'", примећује италијански геополитичар Данијел Пера, "обучавају агенти ЦИА, а политичка и културна агенда само слепо следи диктате из Вашингтона. Европском унијом доминирају политичари и лобисти, који примају наређења директно из америчких центара моћи. Они су само политички огранак НАТО-а, тесно повезан са мултинационалним корпорацијама."
Готово исто то, за сајт "Центроиталикум", примећује и италијански аналитичар Марио Порини: "Данашња Европа је пука колонија САД"; данас постоје само "Сједињене Европске Државе", а не Европа, као пуки продужетак, или филијала Америке.
"Са Версајским уговором и успоном САД, у међународно право уведен је амерички концепт ратне одговорности и ратних злочина, чиме се криминализује и дехуманизује непријатељ, а рат има само један циљ: тотално уништење непријатеља."
Европљани су сада принуђени да трпе "праву духовну колонизацију", закључује Порини. У том смислу, немачки филозоф Мартин Хајдегер говори о западном друштву као о "тријумфу гигантизма". Гигантизам је, тврдио је Хајдегер, синоним за американизам. Немачки писац Ернст Јингер је користио термин "титанизам", како би описао друштво у коме су време и простор потпуно десакрализовани, а једино што се заиста узима у обзир је профит.
У ствари, садашње западно друштво је "резултат титанске освете", додаје италијански аутор. Титани су, према миту, после побуне против олимских богова били прогнани на "Далеки запад". Модерни Запад представља такво "титанско друштво".
Овакав модел је потпуно супротан ономе што је историјски и културно била Европа. Данашња Европа је заправо анти-Европа, потпуна негација Европе. "То није дух", подвлачи овај аутор, "већ анти-дух". Европска унија, закључује Порини, представља пример чисто титанске, лажне цивилизације.
Америчка империја постоји све док поседује Европу. Када изгуби овај посед, сматра Порини, умреће и такозвана америчка империја.
Али, то је мишљење италијанског аутора, који прецењује значај европског континента. Центар света се вратио у Азију. Русија је то на време схватила и окренула се ка Истоку.
