Неке ствари ће се извесно променити када, у јануару 2025. године, поново изабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп ступи на дужност. Не би требало очекивати превише од Трампа када је у питању Украјина, али, очигледно је да ће поједини потези нове америчке администрације изазвати незадовољство неонацистичке хунте која тренутно влада у Кијеву.
Међутим, лидери ЕУ дочекали су "Трампову победу у сузама". Трамп је потпуно индиферентан према везама САД са Европском унијом, сматра француски филозоф Алан де Беноа у интервјуу за француски сајт "Брејз инфо": "Он верује да НАТО превише кошта Американце а да им даје премало." Трамп ће настојати да САД напусте своју "демократску мисију" како би вратио Америку класичној логици великих сила. Осим тога, "Трамп жели да прекине ратове који никуда не воде. То је и победа континенталне Америке над поморском Америком", додаје Де Беноа.
Они који очекују оштар заокрет у "политици подршке Украјини" се по свој прилици варају. "Његове иницијативе ће вероватно изазвати незадовољство Зеленског", сматра Де Беноа, "али не зато што Трамп гаји симпатије за Путина, већ зато што жели да оконча рат који је Украјина већ изгубила."
Осим тога, како истиче француски филозоф, на Блиском истоку је мало вероватно да ће се САД упустити у рат са Ираном, о чему сања израелски премијер Нетанјаху, иако је Трамп присталица радикалног ционизма. "Русија ће остати непријатељ Американаца, али главни ривал за Трампа је Кина и јасно је да ће се Трамп фокусирати на ово питање," предвиђа француски филозоф.
Америка има више пиштоља него становника
У ствари, како уочава Де Беноа, Трамп је на изорима победио "апстракције": "Трамп је говорио о Америци која представља веома посебну реалност, док је његов противник говорио о великим универзалним појмовима: о 'демократији', о 'борби за слободу', о (западној) 'цивилизацији', јер сви појмови, који немају никакав конкретан садржај, представљају само бесмислене мантре."
Трампова победа ће, међутим, сматра француски мислилац, донети пре свега суштинску промену у односима према Европској унији. ЕУ више не може да се ослања на то да ће јој Америка "помагати".
"О томе да ли ће у новом контексту Европљани показати 'повећану жељу за аутономијом у питањима одбране и спољне политике' и даље можемо само сањати", упозорава Де Беноа. "У најбољем случају, они ће овим путем кренути против своје воље."
"Европска унија је данас", тврди француски филозоф, "у својој терминалној кризи. Ми смо већ испразнили појам Европе од било каквог суштинског садржаја и учинили је синонимом за 'универзалне вредности', које немају никакав конкретан садржај и не значе ама баш ништа".
Заблуда Европљана је то што дословно преносе америчку стварност у европске категорије, без суштинског разумевања контекста, истиче Де Беноа. Можда је разумљива подршка коју су Трампу исказивали италијанска премијерка Ђорђа Мелони или Виктор Орбан. Али политички живот у Америци, наглашава Де Беноа, потпуно је различит од оног у Европи: "Американци нису Европљани који говоре енглески. Основни разлози за успех Доналда Трампа су тешко разумљиви Европи. Лењи умови виде само једну страну ствари. Сваки покушај да се имитира Трамп у Европи осуђени су на неуспех. Европљане би требало да брине шта ће им заиста његов план да учини 'Америка поново великом'. Ако Америка пронађе начин, то ће за Европљане бити опасно", сматра француски мислилац.
САД ће, закључује Де Беноа, наставити да у Русији, а посебно у Кини, гледају као на највећу претњу својој хегемонији, која се сада, очигледно, налази у опадању. "У веома блиској будућности, пошто што нису бацили Русију на колена, Американци ће се одвојити од Европе, која за њих губи значај."
Али, како наглашава Де Беноа, они ће наставити да раде све да Европа не постане велика сила: "Европа ће се суочити са сопственим одговорностима, које, очигледно, није у стању да преузме."
Што је тиче САД, додаје француски мислилац, поларизација у САД је учинила своје. Данас демократе и републиканци више не разговарају једни са другима: "Сада постоје две Америке, које једна према другој осећају само мржњу. "У Америци је сада све могуће. У САД, у којима има више пиштоља него становника, једна од могућности је грађански рат", закључује Де Беноа.
Очајање је захватило Европу
О очајању које је захватило европске лидере због Трампове победе пише и амерички социолог Рикардо Мартинс за сајт "Њу истерн аутлук": "Трамп је победио и очајање је захватило Европу".
"Након објављивања вести о Трамповој победи у Европи је дошло до конфузије и парализе пред неизвесношћу шта сада може да се деси", додаје Мартинс. "Трамп остаје велики негативац за Европу, а Трампова победа изазвала је "прави цунами панике у ЕУ."
Заправо, уочава овај социолог, лек за "европску панику" је крајње једноставан: "Европа би требало да прогласи независност од америчког туторства". Али, Европа се понаша као "стара дама која тражи да је Америка штити".
"Парадоксално, што је Европа ближа САД, њена егзистенцијална криза постаје све дубља", додаје Мартинс. Време је да се Европа изгради сопствену, независну стратегију, уместо што очекује да је штити Америка, "јер се то никад није догодило".
Како примећује Мартинс: "Шлаг на торти у односима САД према Европи била је провокација рата у Украјини преко подршке обојене револуције у Кијеву 2013-2014, проширење НАТО-а и занемаривање безбедносних захтева Русије."
Када су у питању исходи избора у САД, нису битни резултати. Много је важније да се Европа, уколико не жели да доживи сопствени пад, закључује овај амерички социолог, присети речи америчког стратега Хенрија Кисинџера: "Бити непријатељ САД је опасно, али бити њен пријатељ је погубно".
Другим речима: данашње САД нису ником пријатељ, па чак ни самим себи, што је Глобални југ већ одавно схватио.