Новоизабрани председник Доналд Трамп оштро је критиковао све веће цене намирница током своје кампање, а чини се и да му је управо талас незадовољства потрошача помогао да се врати у Овалну канцеларију.
Трамп се, међутим, сада суочава са задатком како да ублажи фрустрацију бирача по том питању.
Јер, инфлација хране је скочила на врхунац од више од 10 одсто у 2022. години, али је раст цена успорен на око 2 одсто, показују подаци америчког Бироа за статистику рада. Цене хране су, од како је Бајден преузео дужност скочиле за више од 25 одсто.
Обично цене не падају у целини осим ако се привреда не успори или чак не нагне у рецесију, што би смањило потражњу потрошача, али и наметнуло економске потешкоће, кажу неки економисти за Еј-Би-Си њуз, додајући да би Трамп могао да усвоји политику која би могла да успори раст цена намирница, или чак да снизи цену неких основних производа за домаћинство.
"Цене различитих артикала би апсолутно могле да падну", рекао је Мајкл Фолкендер, професор финансија.
Трампов транзициони тим је за овај медиј рекао да Трамп намерава да испуни обавезе које је преузео током кампање, али се није посебно позабавио питањем цена намирница.
"Амерички народ је поново изабрао председника Трампа са великом разликом дајући му мандат да спроведе обећања која је дао током кампање. Он ће то испунити", рекла је Керолајн Левит, портпарол прелазног тима.
У теорији, повећана производња нафте могла би да снизи цене хране, јер гас чини кључни извор трошкова у целом ланцу снабдевања, било да компанија узгаја усеве или их транспортује до продавца, кажу економисти.
Иако би се такав потез могао показати корисним, повећана производња нафте под председником Бајденом поклопила се са порастом инфлације последњих година.
Пошто се нафта продаје на глобалном тржишту, пораст домаће производње можда неће снизити цене за америчке потрошаче онолико колико неки очекују.
Да би се позабавила високим ценама хране, Трампова администрација би могла да се обрачуна са концентрацијом тржишта, што је, иначе, термин који економисти користе да описују доминацију неколицине фирми у датој индустрији.
Они су указали на тржишну моћ великих корпорација као узрок брзог повећања цена, рекавши да компаније користе своју велику улогу на тржишту да би подигле цене без страха да ће конкурент понудити упоредиви производ по приступачнијој цени.
Током кампање, потпредседница Камала Харис предложила је и савезну забрану повећања цена хране и намирница.
План би могао да личи на забране повећања цена које су на снази у 37 држава, које забрањују изненадни скок цена за оскудну робу, речено је тада. Те забране забрањују компанијама да искористе изненадну неравнотежу између понуде и потражње тако што ће значајно повећати цене.
Иако Трамп можда нерадо усвоји политику коју је изнела његова ривалка, он би могао да унапреди забрану повећања цена као средство за спречавање акутног повећања цена за одређену робу.
Неки економисти су, међутим, одбацили ову политику као погрешно решење, пошто се забране на државном нивоу обично активирају само у хитним случајевима, а чак и тада су мањкаве.