Амерички избори су игра са нултом сумом - добитак за једног играча, значи губитак за другог. Док су очи света уперене у Трампа, који своје сараднике распоређује на најважније позиције као фигуре на шаховској табли, Демократска странка је остала без моћи и, суштински, без вође.
Шта ће бити са америчким жутима? Да ли је за њих 2024. оно што је за наше жуте била 2012? Они који им прогнозирају сиву будућност, заборављају да је у Америци укорењен двопартијски систем и да ту нема места за питање да ли ће амерички ДС преживети Доналдову олују. Али има места за питање како ће странка изгледати након пораза у који нису веровали да може да им се деси.
Када је Трамп победио први пут, демократе су све врсте познатих личности и ултрабогатих људи проглашавале својим могућим председничким кандидатима. Кандидатура Опре Винфри била је њихов сан, милијардери Том Стајер и Мајкл Блумберг потрошили су брдо долара да би се кандидовали у трци за председника 2020. Напори су се исплатили, али само њиховим консултантима.
Данас демократе, у то нема сумње, чека велико спремање. А четири године у политици су дуг период - за то време је Барак Обама од државног сенатора постао председнички кандидат. Још мање времена је требало Трампу да се трансформише од контроверзног милионера до председника. Зато је главно питање - ко ће стати на чело демократа?
Док колегама и новинарима не каже ”видимо се у неком другом филму”, Камала Харис остаје лидер своје странке. И то може да потраје. Рецимо, Ал Гор, пошто је изгубио на изборима, чекао је више од две године пре него је саопштио да се неће поново кандидовати. Ако Камала ипак одлучи да остане у истом жанру мораће много да се намучи - водила је лошу кампању, а Трамп је потукао у свим свинг државама. Зато овај пут не би водила само тешку битку за срца бирача, већ би прво морала добро да се помучи да придобије скептичне демократе што јој, због повлачења Џозефа Бајдена, 2024. није био тежак посао.
Наследници се већ стидљиво препоручују - миљеник партијских колега Тим Волц, гувернер из Минесоте кога је Камала изабрала за свог потпредседника, пре неколико дана је рекао да се на њега може рачунати.
”Вратите се у ову борбу када будете спремни. И знајте, кад год то буде, ја ћу стајати овде спреман да се борим са вама”, рекао је Волц на скупу у Минесоти и сигнализирао да не планира да се повуче.
Међу Камалиним наследницима помиње се и Пит Бутиџиџ, човек који је редовно одлазио на "Фокс њуз" и објашњавао политику и ставове своје странке, задатак које су многе његове колеге одбијале. Спорадично се помиње и Ђина Рајмондо, гувернерка Роуд Ајленда и миљеница донатора. Али познаваоци америчке политичке сцене кажу да није немогуће да нови лидер демократа буде и неко ко се тренутно налази испод радара.
Након пораза, српска Демократска странка је, тражећи кривца, кренула са искључењима и унутарпартијским обрачунима, док су амерички жути далеко суптилнији. За сада. Непосредно након пребројавања гласова демократски тешкаш Ненси Пелоси јавно је указала на кривца за изборни дебакл. Али то није Камала Харис, ни њена лоша кампања, већ Џозеф Бајден. Како је у интервју за "Њујорк Тајмс" рекла, демократе би боље прошле да је Бајден раније одустао. У преводу, крив је Џо јер није раније приметио да је стар. Интересантно је да критике о томе када је време за повлачење долазе од особе која има 84 године и која је управо изабрана за 20. мандат у Представничком дому.
У предизборној трци, демократе су се трудиле да говоре оно што желе да чују и црнци, и латиноамериканци, и радничка класа, и синдикати... А уместо да учврсте подршку, једино су могли да посматрају како сви ови бирачи одлазе код Доналда Трампа. На крају, истраживачи јавног мњења кривца за изборни дебакл су пронашли у "белцима без диломе", што је постао синоним за радничку класу. А криви су јер, како показују њихове анкете, такви више воле Трампа. Ако се преведе на домаћи терен, "белци без диплома" у Србији су "безуби гласачи СНС-а".
И то није једина сличност с њима и нама. Мање од 24 сата након што је Трамп изабран за 47. председника САД почеле су да колају приче да је Доналдова победа резултат преваре. Јер, како је Камала Харис могла да добије толико мање гласова 2024. него Џозеф Бајден 2020? Тај јаз, пре него што је још бројање и било завршено, износио је 20 милиона гласова. Амерички творци изборних теорија завере нису били маштовити као наши, па нису детаљисали где су републиканци нашли прекомисисипијевске гласове. Или где су нестали њихови прекориограндеовски бирачи. Или они транснијагаријски. Круг Менхетна је остао нем.
Иако Трамп има све полуге власти у својим рукама - ништа није готово. А о томе га учи искуство претходника. Пошто су добили изборе и Бил Клинтон и Барак Обама на средини мандата изгубили су већину у Представничком дому Конгреса. Обојица су наредне две године провели у борби да врате само оно изгубљено. Резултат је био такав да су и Клинтон и Обама освојили по још један председнички мандат.
Дакле, трка за будућност је тек почела.