Свет
Бенито Мусолини и данас почасни грађанин италијанске Горице, али и словеначког Пирана
Прва општина која му је одузела титулу почасног грађанина био је Напуљ, који је то учино пред крај Другог светског рата, априла 1944
Словенци су ових дана огорчени над поступцима градског већа Горице, града на самој граници са Словенијом, где је са друге стране међе у послератној Титовој Југославији изграђен пандан, словеначка варош Нова Горица.
Управо на међи те две варошице, пошто је са ње уклоњена бодљикава жица, маја 2004. године словеначки и италијански политичари грлили су се и обећали једни другима вечно пријатељство пошто је Словенија ушла у ЕУ и НАТО.
Али сада је откривено да их историја, ипак, још увек раздваја. Незадовољство, бес и неверицу на словеначкој страни побратимљених градова изазвала је одлука градског већа италијанске Горице да се бившем вођи фашистичке Италије Бениту Мусолинију не одузме титула почасног грађанина.
Тако су градски оци са 11 гласова "за" и 19 "против" прошле седмице одбили предлог да се Дучеу одузме звање почасног грађанина које му је додељено 1924. године.
Све би прошло сакривено испод жита да се словеначка Нова Горица већ више од годину дана не припрема да заједно са Горицом у 2025. години понесе ласкави назив "Европска престоница културе". А сада се испоставило да ће над европском престоницом културе наредне године бдети и дух фашистичког диктатора.
Словеначко Министарство културе је међу првима објавило оштар протест у којем је подсетило на страдање Словенаца под Дучеом. Италијанска страна је словеначки протест глатко одбила.
Градоначелник Горице Родолфо Зиберна, који је у прошлости, истина, помињао и неправде Мусолинијевог режима, поручио је словеначким комшијама да од брисања нема ништа јер би "одузимање титуле Мусолинију значило брисање историје".
Тако је неславно пропао покушај да се Мусолини скине са листе почасних грађана Горице.
Потом је испливало ново, за грађане Словеније ништа мање шокантно сазнање – фашистички вођа Бенито Мусолини није почасни грађанин само италијанске Горице, већ и словеначког града Пирана. Истог града у коме главни трг носи име Јосипа Броза Тита. Тако је Пиран вероватно једини град у којем је истовремено исказана част и Титу и Дучеу.
Тај "детаљ" је открио виши архивиста Матеј Муженич из Регионалног архива Копер.
Он је упознао словеначку јавност да је Мусолини маја 1924. године добио титулу почасног грађанина града Пирана и да му није никада одузета.
Муженич је подвукао да ни после додатне претраге података и копања по архивима није пронађен ниједан документ који би посведочио да је Мусолинију укинута ласкава титула.
Укратко, фашистички вођа је званично и даље почасни грађанин Пирана.
Попут градоначелника Зиберне, и Муженич је покушао да ублажи почетни шок међу огорченим грађанима Пирана и словеначке Приморске позивањем на "историјски контекст у коме је таква част указана" Дучеу.
"Наше територије су тада припадале Италији, фашизам је био у пуном замаху, становништво које је говорило италијански је било доминантно, па не чуди што су све елитне личности јавног живота, дакле Италијани, подржале доделу те титуле Бениту Мусолинију", објаснио је Муженич.
Тадашњи иницијатори су у процесу одавања почасти Мусолинију ту одлуку окарактерисали као плебисцитарну, јер су је подржали сви становници Пирана. У прилог усвајања одлуке приложили су 1923. године и писмо које су потписали многи угледни Пиранчани.
Мусолини је до краја 1924. постао почасни грађанин већине италијанских општина, чак 6.694.
Прва општина која му је одузела титулу почасног грађанина био је Напуљ, где је то учињено пред крај Другог светског рата, априла 1944.
Пример Напуља је следила Матера исте године, а многе друге италијанске општине избрисале су Мусолинија са списка "почасних" у наредних неколико деценија...
Али не и Трст. Иако је прошло 100 година од доделе почасног звања Мусолинију и другим истакнутим фашистима, тршћански већници ни не размишљају о опозиву те одлуке.
А онда је прошле седмице тај покушај пропао и у Горици, што је у Словенији потпалило додатну забринутост. Муженич истиче да је битан морални аспект одлуке да се такве почасти, чак и постхумно, повуку.
А опет, и Словенија је недавно (као што то последњих година редовно чини) у Генералној скупштини УН гласала против резолуције којом се позива на осуду величање нацизма. На последњем гласању у УН је 54 држава, махом оних које важе за америчке вазале, одбацило резолуцију коју је покренула Русија, а којом се позива на осуду нацизма.
Против "руске" резолуције су у координацији са Европском унијом и Америком гласале и друге земље настале распадом СФРЈ. Само је Србија гласала за резолуцију. Противљење мањине на светском паркету ипак није спречило већину у Генералној скупштини УН да усвоји резолуцију која истиче потребу боја против нацизма, а чији наслов гласи "Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ширењу савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродних нетолеранција".
Документ је подржало 116 земаља.
"Словенија, у највишем органу света, пљује на сопствену историју и не усуђује се да се супротстави нацизму, који на свом прагу, на словеначким улицама и у суседној Горици, сматра најгорим скрнављењем сећања на многе Словенце, жртава нацизма. Код куће политичари могу сто пута да положе венце борцима НОБ-а, али ако се не усуде да бране и пред светом оно за шта су се борили, нацисти ће на крају победити", упозорава један од словеначких онлајн портала.
Не треба пренебрегнути ни чињеницу да ситуација није ништа боља ни у Немачкој.
Представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова недавно је упозорила да је "фрапантно, али истинито" да многи немачки градови ни дан данас "нису лишили ни Хитлера нити друге нацистичке вође" статуса почасног грађанина.
Својевремено је широм Немачке било скоро 4.000 таквих градова и села, подсетила је Захарова на Телеграм каналу.
Изузетак су градови који су после Другог светског рата били у саставу некадашње Источне Немачке; тамо су званично укинули такве почасти нацистичком лидеру Адолфу Хитлеру, али то није свуда случај на тлу бивше Западне Немачке.
Поред тога, "око 40 касарни Бундесвера (немачке војске) носи име нацистичких генерала, и то неких најистакнутијих, попут Адолфа Хозингера (био је трећи у хијерархији оних који су планирали напад на СССР, а после рата је био и председник Ратног комитета НАТО-а) или Ханса Спајдела (учесник операције 'Цитадела' код Курска). Још две касарне носе име Ервина Ромела", навела је Захарова.
