Истраживања јавног мњења су нетачна, кваре политичку дебату и требало би да буду забрањена током последњих недеља предизборне кампање - ово је став стратега који је водио британске конзервативце на изборима 2024. и 2019.
Како анкете утичу на бираче, а како на политичаре аутори Тим Рос и Рејчел Вермут представили су у књизи "Проклизавање: Унутрашња прича о изборима 2024".
У интервјуу за ову књигу директор кампање торијеваца Ајзак Левидо осудио је нездраву доминацију анкета у медијском извештавању. Његова странка је у јулу изгубила на изборима од Лабуристичке партије Кира Страмера, али и победници виде проблем са анкетама. Наиме, Страмеров шеф кабинета Морган Мексвини, који је успешно водио лабуристе, такође је изнео аргументе за мораторијум на анкете уочи гласања.
Професионалци из света политике слажу се да је слика коју истраживања шаљу искривљена и да је крајње време да се провери стварност. У прилог томе говоре и недавни председнички изборима у САД - анкетари су сада потценили расположење код бирача према Доналду Трампу. Као што је био случај и 2016. и 2020.
Књига описује и широко распрострањену нелагоду и дубоку љутњу торијеваца унутар ужег круга Ришија Сунака због начина на који су анкете доминирале националном дебатом у Великој Британији. Наиме, анкете су најављивале убедљиву победу лабуриста, изнад 40 одсто, и значајно погрешиле резултат.
Ајзак Левидо, аустралијски стратег који је ове године водио кампању конзервативаца и био одговоран успех Бориса Џонсона 2019, рекао је да је време за реформе.
"Не тврдим да не бисмо изгубили", рекао је Левидо у интервјуу објављеном у књизи,"али нетачности анкета и извештавање о њима у медијима узимају маха у предизборним кампањама. Искрено, анкетама се придаје превише пажње у односу на одговарајућу политичку дебату и она значајно утиче на понашање гласача".
Неки од најутицајнијих торијеваца рекли су да верују да би се њихове партијске колеге понашале боље да анкете нису давале дупло већу предност лабуристима него што је то био случај у стварности, а што је ипак доминирало у извештајима штампе. Такве прогнозе деморалисале су их, рекли су званичници странке ауторима, и отежале шефовима партија да наметну дисциплину међу изабраним политичарима.
Невоље са британским анкетама су у томе што, уместо да се усресреде на оно што политичари нуде или на анализе који би кандидат био бољи на челу земље, утицали су на медије да опседнуто извештавају о, како ће се испоставити, препумпаној доминацији лабуристима.
Ово је међу политичарима покренуло и дебату о промени изборног закона, односно о забрани објављивања анкета непосредно пред изборе. Према једном лабуристичком званичнику, који је у књизи остао анониман, Мексвини се приватно слаже да су анкете доминирале кампањом и искривиле дебату. Међутим, мало је изгледа да ће лабуристи да измене регулативу.
У појединим европским земљама, попут Кипра и Шпанију, уведена су правила која забрањују објављивање резултата анкета неколико дана пред излазак на биралишта, док је у Италији ова забрана на снази две недеље пре одржавања избора.
Мартин Бун из британске компаније за истраживање јавног мњења "Делтапол" упозорио је, много пре него што су резултати у САД то и показали, да су у анкете у опасности да потцене подршку коју уживају републиканци. А што се тиче британских избора, Бун је рекао да су предвиђања анкетне индустрије до сада најгора.
"Ово је или најгора или друга најгора анкета од 1979. године. Нешто суштински није у реду са подацима које прикупљамо", рекао је Бун у интервјуу за књигу.
Решење које је понудио директор кампање торијеваца Левидо јесте да се британском регулатору да моћи да изрекне санкције компанијама којима анкетирање баш и не иде од руке или свесно крше правила.