Глен Дисен: Бајден прешао линију између прокси и директног рата са Русијом

Дискусије на Западу о одобравању ракетних удара дугог домета на Русију су дубоко непоштене и обмањујуће. Политичко-медијске елите износе дубоко погрешне аргументе у прилог закључку да напад на Русију овим оружјем не прелази границу између прокси и директног рата.

НАТО можда успева да се заварава, али за Москву нема сумње да је ово ратни чин, упозорава Глен Дисен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке.

Право на самоодбрану

Аргумент да Украјина има право да се брани као оправдање за НАТО да одобри ударе оружјем дугог домета на Русију је веома манипулативан. Јавност прихвата ову веома разумну претпоставку која је заснована на универзалном прихватању права на самоодбрану.

Када људи то прихвате, онда се то представља као унапред утврђен закључак да Украјина треба да буде снабдевена ракетама дугог домета за напад на Русију. Обим умешаности НАТО-а у сукоб, што је главно питање, тако је у потпуности елиминисан из аргументације.

Полазна тачка у искреној дискусији треба да почне правим питањем: Када се прелази граница између прокси и директног рата? Ово су америчке ракете дугог домета, њихова употреба у потпуности зависи од америчких обавештајних података и циљања. Њима ће управљати амерички војници и наводиће их амерички сателити.

Вашингтон није користио ово оружје против Русије три године јер је знао да би то представљало директан напад, али сада медији покушавају да продају наратив да је ово само неконтроверзна војна помоћ како би се Украјини омогућило да се одбрани. Заправо, САД и неки од њених савезника у НАТО-у одлучили су да директно нападну највећу нуклеарну силу на свету.

Председник Владимир Путин је у септембру 2024. године јасно упозорио да ће Русија ово протумачити као директан напад и почетак рата НАТО-а и Русије, и нагласио да ће Москва одговорити.

Приче о хиљадама севернокорејских војника који се боре у Украјини или Курску користе се за легитимизацију напада на Русију. Ово је највероватније НАТО ратна пропаганда јер би постојали докази да се хиљаде севернокорејских војника боре, наводи Дисен. Чак и да учествују у сукобу, то не чини НАТО мање учесником рата нападом на Русију.

Русија се неће усудити да одговори

Неспремност Москве у прошлости да "адекватно" узврати на постепену ескалацију НАТО-а узима се као доказ за лажни закључак да се неће усудити да одговори.

Руска дилема у протекле три године била је или да одговори ризиком да изазове трећи светски рат, или да постепено напусти своје средство одвраћања и охрабри САД. Са сваком ескалацијом НАТО-а, Русија се суочава са све вишом ценом за своју уздржаност. Русија је била под притиском да постави коначну црвену линију, а директан напад НАТО-а на Русију једноставно је превише опасан да би остао без одговора.

Како ће Русија одговорити? Пре притискања нуклеарног "црвеног гумбића", Русија може да интензивира ударе на украјинске политичке циљеве и инфраструктуру, евентуално да уведе севернокорејске трупе, да удари на средства НАТО-а у Црном мору и логистичке центре у Пољској или Румунији, да уништи сателите који се користе за нападе на Русију или да нападне војна средства САД/НАТО у другим земљама под изговором маском омогућавања другим државама да се бране.

Одговор Русије ће такође зависити од тога како се ове ракете користе. САД ће предвидљиво наметнути ограничења на начин на који се ово оружје може користити док се упуштају у директне нападе на Русију, али ће постепено та ограничења бити уклоњена.

Степен одговора Русије зависиће од тога колико је ово оружје ефикасно. Сукоб очигледно добија Русија, због чега је Москва опрезна у погледу било каквих ескалација, јер јој је потребно само време. Међутим, ако ово оружје заиста преокрене ток сукоба, онда би Русија била приморана да покрене снажан напад на НАТО, јер Москва сматра да је то "рат за њен опстанак". НАТО стога треба да се нада да ово оружје није ефикасно, што поткопава разлоге за његово коришћење.

Оружје може да прекорене ток сукоба?

"Рат је већ изгубљен, а Вашингтон је раније признао да ове ракете дугог домета неће променити игру", наводи Дисен и додаје да постоје два разлога за ескалацију у овом тренутку: да Русија додатно крвари и да се саботира Трампов план да оконча борбе.

Постоје бројни докази да је свеобухватни циљ саботирања свих путева ка миру и смиривања сукоба био да се ослаби Русија као стратешки ривал. Чак је и Владимир Зеленски у марту 2022. признао да неке западне државе желе да искористе Украјину у борби против Русије.

"Тајминг" доношења одлуке је такође сумњив и делује да му је циљ саботирање Трамповог огромног мандата за окончање прокси рата.

Поређења ради, Барак Обама је на сличан начин пореметио односе САД и Русије крајем 2016. када је предавао Белу кућу Трампу. Антируске санкције и протеривање руских дипломата имали су за циљ да саботирају Трампово обећање да ће сарађивати са Русијом. Чини се да Бајден следи исту књигу, ризикујући трећи светски рат како би спречио избијање мира у Украјини.

Бајден је био превише когнитивно оштећен да би се кандидовао за реизбор, а ипак је наводно довољно ментално способан да нападне Русију док се спрема да напусти Белу кућу?

НАТО иде у рат

Данашњи свет је опаснији него у било ком другом тренутку у историји. Одлука САД да нападне највећу нуклеарну силу на свету је очајнички покушај да се поврати глобални примат.

Оно што ову ситуацију чини још опаснијом јесте апсурдна самообмана широм Запада која доводи до тога да месечаримо ка нуклеарном рату. Јавности би требало да се изнесу поштенији аргументи када се ризикује избијање трећег светског рата и нуклеарног уништења, закључује професор Дисен.