Свет
Руски аналитичар: Немачка је постала европска политичка пустош
Земља је строго контролисана и зависна америчка колонија и тешко да ће се то променити у блиској будућности
Немачка је политичка празнина у центру Европе, иако значајно доприноси глобалној економији и утицајна је у трговини, пише програмски директор Валдај клуба Тимофеј Бордачев.
Након распада владајуће коалиције, немачке странке договориле су се да превремени парламентарни избори буду у фебруару 2025. године. Врло је вероватно да ће следећу владу предводити главна опозициона снага, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) чији је лидер, Фридрих Мерц обећао да ће ако победи упутити Москви ултиматум због Украјине.
У пракси, све приче не значе ништа. Без одобрења САД или директног наређења Вашингтона, лидери у Берлину не само да нису у стању да започну велики рат у Европи, они нису у стању чак ни да сами вежу своје пертле, пише Бордачев.
Било какве изјаве немачких политичара, пад и успон тамошњих владајућих коалиција, треба посматрати само у контексту како берлински естаблишмент покушава да нађе улогу у сенци тоталне америчке доминације, наводи он.
Дубоко је симболично да је канцелар Олаф Шолц направио одлучујући корак ка распаду владајуће коалиције 6. новембра, дана када се унутрашњи политички однос снага у Сједињеним Државама радикално променио. У контексту значајних промена у центру, периферни политички системи морају да реагују што је могуће осетљивије: на нивоу како филијала велике корпорације реагује на промену свог општег менаџмента.
Међународни положај Берлина дефинисан је поразом у Другом светском рату, који је окончао сваку наду да ће одредити сопствену будућност. Немачка је, као и Јапан и Јужна Кореја, држава са страним окупаторским снагама на својој територији, додуше под заставом НАТО-а. Немачка елита, и политичка и економска, је, уз неколико изузетака, чак више интегрисана са САД од британске елите.
Немачка нема аутономију у одређивању своје спољне политике, нити јој тежи. Није случајно да је у протекле две и по године украјинске кризе управо Берлин пружио највећу војну и финансијску помоћ кијевском режиму. Скоро десет пута више од, рецимо, Француске, чији председник воли да држи ратоборне говоре.
Представници немачког естаблишмента изгледају као бледе копије онога што смо некада сматрали правим политичарима. А то је природни производ губитка сваке могућности да сами одређују своју судбину.
Наравно, Берлин и даље може да поставља параметре економске политике за слабе земље европског Медитерана. Велика Британија је напустила ЕУ али је задржала свој положај главног представника САД у Европи.
Уједињена и суверена немачка држава постојала је 74 године (1871-1945). Њено оживљавање као такво није могуће: чак и када би Русија и Кина на њега гледале благонаклоно, англосаксонски свет то неће дозволити из више разлога.
Прво, оба немачка покушаја – у Првом и Другом светском рату – да одигра водећу улогу на Западу су била близу успеха. Тако да им нико неће дати трећу шансу.
Друго, позиција Немачке у центру Европе, њена огромна индустријска база и њено марљиво становништво чине је идеалним партнером за САД и Британију, поморске трговинске силе. Политички безначајна, Немачка може економски да контролише већи део остатка Европе, али не може да диктира суштину.
Треће, оживљавање видљиве немачке независности је у интересу Москве и Пекинга јер би то поделило редове консолидованог Запада. Мали фронт земаља попут Мађарске, Словачке или чак неке мало веће земље не може да створи такав раскол. А јединство Запада под вођством САД је суштинска препрека спровођењу планова мултиполарног светског поретка које промовишу Русија и Кина, наводи Бордачев.
Немачка је сада политичка пустош у срцу Европе. Сићушни изданци разума, пробијају се кроз деценијама стар систем заснован на повлађивању интересима америчких покровитеља. Уз неке врло очигледне изузетке, представници несистемске немачке опозиције су талентовани људи. Али њихови изгледи су и даље веома слаби због начина на који се ствари управљају.
У будућности, Русија ће вероватно поново успоставити неке економске везе са Немачком, али ће је третирати као политичку колонију САД, а не као самосталну државу, закључује Бордачев.
