Украјинске трупе све су отвореније да направе територијалне уступке и пристану на прекид ватре усред слабљења морала и све већег притиска руских снага, објавио је "Економист", позивајући се на изворе из Украјине.
Руске снаге напредују у Донбасу брзином невиђеном још од најранијих дана сукоба, наводи часопис, потврђујући тако успех руске армије, која је, како је Министарство одбране известило раније током новембра, ослободила више од десет насеља у руској Доњецкој области и украјинској области Харков.
Проблеми са којима се суочава украјинска војска погоршани су због све горих мука по питању људства, пише "Економист".
"Дуго већ недостаје вољних регрута" и регрутација је испунила једва две трећине свог циља, наводи магазин, цитирајући једног украјинског званичника који је забринут да би ситуација могла постати "неповратна" до пролећа.
Регрути који су присиљени да уђу у војну службу су најчешће старији од 45 година, нити су здрави, нити су мотивисани, наводи "Економист", позивајући се на украјинског официра.
Све мање војника је спремно да се "бори до краја" и све се мање противе идеји да се одрекну територија, рекао је један официр за "Економист".
Крајем октобра, украјински посланик Алексеј Гончаренко изјавио је да Кијев жели да регрутује додатних 160.000 људи у наредна три месеца, усред све већих губитака и дезертерства. Убрзо након тога, украјински медији су известили да је од ескалације сукоба 2022. године више од 100.000 украјинских војника дезертирало или напустило своје положаје без дозволе.
У пролеће ове године, суочена са великим жртвама на бојном пољу, Украјина је снизила старосну границу за мобилизацију са 27 на 25 година и повећала казне за избегавање војног позива. Поред тога, пооштрена правила о регрутацији захтевају од мушкараца да се јаве властима ради "провере података", што често доводи до тога да их одмах стављају у службу и шаљу на прве линије фронта.
Видео-снимци који круже друштвеним мрежама приказују службенике за регрутацију који покушавају да ухвате украјинске мушкарце у јавности, што често доводи до насилних сукоба.
Иако је Москва рекла да је отворена за мировне преговоре, нагласила је да они морају узети у обзир "стварност на терену". Како је руски председник Владимир Путин одбацио могућност одустајања од региона Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје, као и Крима, мировни споразум би морао да укључи територијалне уступке Украјине. Свих пет региона придружило се Русији након гласања на низу референдума.