Већ 75 година, Сједињене Америчке Државе су играле велику улогу у НАТО-у, али повратак Доналда Трампа у Белу кућу довео је до тога да се европски савезници запитају да ли ће моћи да рачунају на пуну подршку САД или можда било какву америчку подршку, пише "Фајненшел тајмс".
Чак и пре избора, европски званичници, попут немачког министра одбране Бориса Писторијуса или француског председника Емануела Макрона, позивали су на то да се ради више на европској одбрани.
До сада, међутим, европска дела остала су само на речима, наводи се у тексту.
На папиру, војни савез никада није био боље припремљен. Од почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022, савезници су распоредили више снага у источној Европи, договорили врло детаљне војне планове и потписали НАТО-ов "модел нових снага".
Ово захтева распоређивање преко 100.000 војника за мање од 10 дана — дупло више и пет дана брже од НАТО планова пре 2022. Али да ли европски савезници НАТО-а то могу да ураде без америчких војних способности и вођства је друга ствар.
Британска војска, традиционално други најважнији актер НАТО-а после САД, је "избушена", рекао је Џон Хили, министар одбране Уједињеног Краљевства. Војне залихе у Француској, која има друге по важности оружане снаге у Европи, су мале. Што се тиче Немачке, потенцијално највећег потрошача на континенту, модернизација њене војске је отежана недостатком средстава због немачких уставних ограничења потрошње.
"Испуњавање (НАТО) обавеза захтеваће од европских чланица НАТО-а да значајно повећају ниво своје спремности, раде на областима кључних способности, ојачају своје одбрамбено-индустријске базе и изврше дугорочна финансијска улагања у снаге и одбрамбене иновације. Брзо решавање ових недостатака је амбициозно", наводи се у извештају Међународног института за стратешке студије.
Уз то, опрема коју САД обезбеђују НАТО-у — као што је њихова флота теретних авиона Ц17, који коштају 340 милиона долара по комаду и који могу да пренесу 75 тона опреме на скоро 4.500 километара без допуњавања горива — је незаменљива. Ф-35 произведени у САД такође се све више налазе у срцу НАТО-ових борбених ваздушних снага, а очекује се да ће више од 500 борбених авиона деловати у Европи до средине 2030-их, процењује овај институт.
"Не ради се о новцу. Новац можемо да нађемо, то је политичко питање. Оно што не можемо да пронађемо је опрема коју имају Американци", каже један неименовани европски дипломата.
Један од проблема је неефикасност фрагментиране европске одбрамбене индустрије. У 11 главних категорија главних система наоружања — попут борбених авиона, тенкова и разарача — САД имају 32 типа система, док Европа одржава 172, према Мекинзију.
Овај недостатак повећава трошкове, ограничава интероперабилност и ствара логистичке ноћне море, чак и са једноставним стварима као што је муниција која је наводно стандардна широм НАТО-а. Украјинске оружане снаге морале су да се носе са више десетина различитих типова артиљеријских граната од 155 милиметара, на пример, често морајући да прилагођавају своје оружје за сваку верзију.
Још једно питање које би Европа требало да реши ако Вашингтон напусти НАТО је недостатак америчког вођства. Ово је највидљивије у лику врховног команданта НАТО-а, увек Американца. Али то важи и за оперативно планирање које обезбеђују САД.
Треће озбиљно питање су финансије. Европски савезници у НАТО-у повећали су потрошњу за одбрану од 2022. за скоро трећину, односно на 476 милијарди долара, према подацима НАТО-а. Од овог јуна, 23 од 32 чланице НАТО-а такође су испуниле свој циљ да потроше два процента БДП-а на одбрану, више него двоструко више него пре четири године.
Упркос томе, Марк Руте, генерални секретар НАТО-а, рекао је да Европа неће постићи жељени циљ са издвајањем за одбрану од два одсто.
Већа потрошња ставила би јасно до знања озбиљност намера, додаје ФТ, али питање је како то постићи, с обзиром на тесне буџете, висок ниво јавног дуга и приоритете као што су здравство и образовање. Нова влада Велике Британије саопштила је да је посвећена повећању буџета за одбрану на 2,5 одсто БДП-а, иако још није рекла када.
Гледано у новцу, потпуна замена америчког војног доприноса НАТО-у је еквивалентна око 0,3 процента БДП-а ЕУ. Велика Британија и Европа то "могу себи да приуште", каже европски званичник одбране, иако ће то бити "посебно тешка одлука јер би велики део опреме морао да се купи од Американаца".
Такође, што се тиче обавештајних података, Европи још увек недостаје ишта што би било упоредиво са способностима САД за прикупљање података.