Повратак Доналда Трампа у Белу кућу прогурао је и питање окончања сукоба у Украјини у први план.
Трамп је дуго инсистирао да је окончање сукоба приоритет. У Бриселу сад очекују да ће прекид ватре, ако не и нека врста нагодбе, бити договорен следеће године. Изазов за европске силе је како водити процес до (за њих) прихватљивог краја. Америчка војна премоћ даје Трампу доминантну реч у управљању процесом, али и Европа има утицај - само мора да га искористи, пише Алек Расел, уредник спољнополитичке редакције "Фајненшел тајмса".
Највероватнији исход већ се искристалисао како у Вашингтону и Бриселу, тако и у Кијеву: замрзнути конфликт, са питањем граница које се одлаже на неодређено време.
Главно питање је сада како спровести такав договор - и приволети руског председника Владимира Путина на исти, будући да му у Украјини иде врло добро, наводи Расел.
Што се тиче надзора над договором, Трампови савезници су упорни да он неће ангажовати ниједног америчког војника. Решење из 1990-их - "плави шлемови" УН, такође не долази у обзир с обзиром на ћорсокак у Савету безбедности. Ово оставља Европу са "врућим кромпиром" у рукама, али и "потенцијалом" да заблиста.
Министар спољних послова Естоније Маргус Цахна рекао је прошле седмице да Европа треба да буде спремна да пошаље снаге у Украјину како би подржала мировни споразум. То је, објашњава Расел, био тест балон који и даље није оборен, што значи да европске земље озбиљно размишљају о тој опцији.
За разлику од хладног рата, када су о судбини Европе одлучивали Вашингтон и Москва, овог пута европске дипломате верују да им распоређивање снага у демилитаризованој зони даје неку предност и могућност да се и њихова реч чује.
Европљани (оптимистично) верују да Трамп ипак неће тражити "капитулацију Украјине" и да ће можда чак и потписати безбедносне гаранције - иако без обавезе чланства Украјине у НАТО-у.
Такође, наводи уредник ФТ, постоји и идеја да би Трамп могао да САД врати "у борбу" ако Русија прекрши услове споразума.
Све, ипак, не зависи од Трампа или Европе, већ од воље Владимира Путина да пристане на преговоре, нарочито након што је одлазећа администрација ескалирала ситуацију дозволом Кијеву да користи америчко оружје дугог домета дубоко у територији Русије.
Много тога је још увек у ваздуху. Може ли се Кина искористити да изврши притисак на Москву? Шта би се могло догодити са санкцијама? Највише од свега, Русија можда није заинтересована за договор, наводи Расел.
Европски званичници признају да је у свом првом мандату Трамп урадио праву ствар јер их је натерао да троше више на одбрану. Неки се сада усуђују да кажу да је у праву што се усредсредио на то како најбоље да се оконча украјински сукоб.