За само две године кинески гиганти е-трговине "Тему" и "Шeјн" су постали познати и међу америчким потрошачима.
Бројке које је објавио "Зиро хеџ" показују да је у последњих годину дана више од 70 одсто Американца куповало преко платформе "Тему". Ниске цене, широк асортиман робе и брза достава разлози су које наводе како би објаснили фаворизовање ових е-радњи.
Иако радо троше доларе у кинеским е-продавницама, купци кажу да им не верују. Највише их брине безбедност података. Иако само седам одсто америчких потрошача има поверење у "Тему", чак 68 процената и даље наставља тамо да купује. Штавише, отприлике сваки пети испитаник најмање једном недељно пазари на овој кинеској електронској пијаци.
Амерички медији упозоравају своје читаоце да јефтина куповима може скупо да их кошта. Ризик којим се излажу описују овако: купци oстављају велику количину података компанијама у кинеском власништву, од којих су неке директно повезане са Комунистичком партијом. А е-продавнице заправо су начин да се постигну пропагандни напори.
Кинеске компаније попут "Темуа" и "Шејна", наводно, прикупљају огромне количине података о својим клијентима, нудећи им персонализовану куповину. Ништа ново, зар не? Оно што је кључ код многих, па и западних компанија, како би у променљивом потрошачком окружењу креирали производе по укусу купаца, у случају кинеских сајтова је подмукла подвала кинеске Комунистичке партије.
Узалуд стручњаци за сајбер-безбедност упозоравају потрошаче и истичу "недостатак регулаторних мера" у Кини. Растућа инфлација и високе цене приморале су многе Американце да смање своју потрошњу или да пронађу јефтиније алтернативе. У том сналажењу жеља уштедом надмашује ризике од дељења личних података.
Пословни модел "Темуа" и "Шејна" је директна сарадња са мрежом произвођача, без посредника, трговаца на мало и излога. Све то омогућава им да пред потрошаче изађу са веома ниским ценама. Такве цене привукле су милионе купаца широм света.
Према истраживању "Дилојта", процењује се да ће један Американац ове празничне сезоне потрошити у просеку по 1.778 долара. Анализе показују и да ће 23 одсто њих доларе потрошити у кинеским е-продавницама.