Турска преговара са САД о изузећу од санкција "Гаспромбанци"

Без таквог изузећа, Анкара не би могла да настави да набавља руски гас, који иначе највише увози

Турска преговара са Америком о изузећу од санкција које је амерички председник Џозеф Бајден увео прошле недеље против руске "Гаспромбанке". Такво изузеће би, како јавља "Блумберг", омогућило овој држави да настави да плаћа увоз природног гаса из Русије, јер у супротном, како је то рекао турски министар енергетике Алпарслан Барјактар: "Ако не можемо да платимо, не можемо ни да  купимо".

Ова ситуација, како примећује "Блумберг", доприноси појачању тензија између Вашингтона и преосталих европских купаца руског гаса због санкција које су објављене прошле недеље. Санкционисање "Гаспромбанке", раније је избегавано управо због њене кључне улоге у олакшавању плаћања енергије.

Русија је, иначе, највећи турски снабдевач гасом, преко кога је ова држава прошле године обезбедила око 42 одсто увоза.

Мађарска, која је још један велики увозник, критиковала је потез САД против "Гаспромбанке", рекавши да се тако угрожава енергетску безбедност. Министар спољних послова ове земље Петер Сијарто рекао је прошле недеље за "Блумберг" да ће земље региона "наћи начин" да наставе токове, након разговора у Истанбулу са регионалним министрима енергетике. Одлука је, између осталих, погодила и Србију.

"Интензивно радимо са нашим колегама из Русије на проналажењу решења за несметано снабдевање Републике Србије гасом, али је потребан висок степен координације свих учесника у процесу. Нова америчка администрација имаће другачији приступ решавању питања снабдевања Европе гасом и финансијских санкција у циљу плаћања неопходних енергената", рекао је прошле недеље за РИА Новости генерални директор компаније "Србијагас" Душан Бајатовић.

Иако Турска даје борбене беспилотне летелице и артиљеријске гранате украјинској војсци, ни Анкара, као ни Србија није санкционисала Русију због текућег сукоба.

Председник Реџеп Тајип Ердоган је уместо тога настојао да посредује у миру између зараћених страна и оживи споразум који је подржао Уједињене нације, а који је помогао да се реализује 2022. године, а који је омогућио украјински извоз житарица преко Црног мора.

Анкара и Москва желе да успоставе чвориште природног гаса у Турској, укључујући могућност постављања више подморских гасовода кроз Црно море. Осим кад је реч о гасу, Турска се ослања на Русију и за отприлике половину свог увоза сирове нафте, има једну нуклеарну електрану "Росатома" у изградњи и тренутно је у преговорима за другу.