Док "Фолксваген" најављује да ће затворити фабрике у Немачкој, први пут у својој 87-годишњој историји, политичари који су деценијама штитили раднике од масовних отпуштања, боре се да дођу до одговора усред растуће фрустрације радника и претње масовним штрајковима.
"Како време одмиче, такође схватамо да су многи људи једноставно заиста љути што се то ради", рекао је Торстен Грогер, главни преговарач за ИГ Метал, највећи немачки раднички синдикат.
Грогер је рекао да ће "штрајкови упозорења" бити организовани пре 9. децембра, уочи следеће рунде преговора са менаџментом о смањењу трошкова, и запретио много оштријим акцијама ако преговори прођу лоше. "Постоји могућност веће индустријске акције", рекао је он. "Спремни смо за то."
Немачка влада није више у стању да реагује на ове изазове након што се тространачка коалиција распала раније овог месеца. Могло би да прође неколико месеци пре него што Немачка добије нову владу, пошто би преговори између страна могли да се одуговлаче после избора 23. фебруара. Чак и тада, кочница дуга која ограничава потрошњу, вероватно ће ограничити и моћ нове коалиције.
У Немачкој нема моћнијег симбола растућих економских проблема у земљи од затварања "Фолксвагена", пише "Политико". Невоље ове компаније су парабола за немачку индустрију у ширем смислу, са произвођачима широм земље која "крваре".
Стални хук лоших економских вести постао је гласнији ове недеље пошто је произвођач челика "Тисенкруп" најавио да би могао да укине до 11.000 радних места до 2030. године.
Проблеми у аутомобилском сектору посебно ће погодити Немачку. Индустрија је одговорна за 11 процената радних места у целокупној производњи у Немачкој и проблеми из сектора преливају се и на добављаче. Тако је "Бош" најавио затварање 3.500 радних места, "ЗФ Фридрихшафен разматра отпуштање најмање 12.000 запослених до 2030. године; "Континентал" жели да смањи 5.500 позиција широм света.
Слабост Немачке "нервира" Европу у тренутку када се Француска, друга по величини економија ЕУ, суочава са сопственим проблемима. Лидерка деснице Марин Ле Пен прети да ће срушити крхку коалициону владу гласањем против буџета премијера Мишела Барнијеа, што уноси страх на финансијска тржишта.
У Немачкој, комбинација економских проблема и политичке парализе подстиче гнев уочи планираних превремених избора у земљи 23. фебруара. Тај гнев ће посебно вероватно утицати на Социјалдемократску партију (СПД) канцелара Олафа Шолца, традиционалног подржаваоца рада, који рапидно остаје без подршке.
Како сукоб у Украјини и растући протекционизам суштински мењају глобалну трговину која је служила као основа за немачки извозни модел, политичари се суочавају са непријатном истином: редовни алати који су им на располагању можда неће бити довољни.
"Изазови су дубљи и већи него што смо можда признали у дебатама и политичким одлукама последњих година", рекао је министар економије Роберт Хабек.
Уочи избора на којима је крајње десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) на другом месту, мејнстрим странке ће вероватно морати да рачунају на све већу реакцију бирача.
"Питање 'Фолксвагена' је пример како ћемо решавати будуће проблеме индустрије у целини", рекао је Грогер. Хитност ситуације, додао је, захтева "конкретну политичку акцију", а не "лепе предизборне плакате".