Немачка у Хрватску враћа 16.000 миграната: Стижу тајним "Даблин-летовима"
Након што је у хрватској јавности покренуто питање враћања миграната из земаља чланица ЕУ наводно "тајним авио летовима" и упозорења да Хрватска постаје својеврсни "хот спот", а све у складу са Уредбом Даблин III, "Дојче веле" пише да је план Немачке да у Хрватску буде враћено више од 16.000 миграната.
Даблинска уредба дефинише да је за неког конкретног тражитеља азила надлежна она земља чланица Европске уније у којој је та особа први пут ступила на тло ЕУ, односно тамо где је и први пут била регистрована.
Наводећи примере одређених летова са мигрантима пут Загреба, "Дојче веле" пише да ти летови нису тајни и додају да је, на пример, средином јуна један такав "Даблин-лет" организован из Штугарта.
"Тада је службено потврђено да је он био 'крцат' – у Загреб је њиме, између осталога, пребачена и једна особа против које је у Баварској био покренут истражни поступак због сумње у екстремистичко деловање. Тај страни држављанин је директно из истражног затвора био пребачен на аеродром у Штугарту, односно враћен у Републику Хрватску", пише "Дојче веле".
Наводе да Немачка жели да појача темпо протеривања особа које немају право на заштиту и додају да је та земља у 2023. године, у складу с Даблином III хтела да депортује 74.622 особе у друге земље ЕУ.
"Највише захтева за преузимањем тражитеља азила Немци су у прошлој години послали Хрватској (16.704) и Италији (15.749) – у већини случајева још увек без успеха. Иако су додуше друге земље ЕУ пристале на преузимање око 55 .000 тих 'Даблин-случајева', у целој 2023. из Немачке је у њих депортирано само 5.053 људи", потврдио је Савезна канцеларија за миграције и избеглице (БАМФ), преноси немачки лист.
Додају да је у првој половини прошле године Немачка, по наводима БАМФ-а, другим чланицама ЕУ послала захтеве за прихватом око 40.000 миграната. У 25.000 случајеве оне су пристале на прихват тих особа, док је у пракси у прва два квартала текуће године депортирано само око 3.500 особа.
Италија се, на пример, генерално противи прихвату особа депортованих из Немачке, а Рим очигледно не жели да мења тај курс до ступања на снагу новог Пакта ЕУ о миграцијама и азилу 2026. Циљ тог пакта је боља заштита (често) превише пропусних спољних граница Уније.
"Хрватске власти су по том питању очито кооперативније од италијанских. О повратку азиланата у Хрватску је на пример у неколико наврата баварски министар унутрашњих послова Јоаким Херман (ЦСУ) разговарао са хрватским колегом Давором Божиновићем (ХДЗ)", наводи, између осталог, "Дојче веле".