Свет
Ко добија, а ко губи на Блиском истоку: Примирје Израела и Либана тренутно, али не и коначно решење
Примирје јесте тренутна победа, али не и коначно решење, Израел је успео да натера Хезболах макар на привремену обуставу ватре и добије одрешене руке и у Гази, а потенцијално и са Ираном. С друге стране видећемо да ли ће Хезболах бити потпуно разоружан, објашњава за РТ Балкан Србољуб Пеовић са Института за европске студије
Израел и Либан "пружили су руку" и привремено успоставили примирје на 60 дана, чиме је окончано скоро 14 месеци борбе између израелске војске и либанске милитантне групе Хезболах.
Споразум о примирју, који је израелски национални безбедносни кабинет одобрио са подршком од 10 гласова "за" и једним "против", предвиђа двомесечни прелазни период током којег ће израелске одбрамбене снаге повући трупе са југа Либана.
С друге стране, либанска војска се обавезује да ће распоредити око 5.000 војника јужно од реке Литани, укључујући 33 пункта дуж границе са Израелом. Договорено је да Хезболах напусти јужни Либан, а да ће његова војна инфраструктура бити демонтирана. Уз то Сједињене Америчке Државе које су посредовале у договору, доставиле су додатну гаранцију, документ који прецизира права Израела да одговори на евентуална кршења примирја.
Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху је говорећи о постигнутом примирју, поручио да ће поново напасти, уколико Хезболах прекрши споразум и покуша да обнови терористичку инфраструктуру у близини границе. Хезболах најављује да та група задржава право да се брани ако Израел буде покренуо напад. Председник либанског парламента Набих Бери саопштио је да је рат са Израелом протеклих неколико недеља био "најопаснија фаза" у историји Либана и позвао становништво да се врати на своју земљу.
Да ли ће стране које су привремено изашле из сукоба, испоштовати примирје, да ли ће прелазни период бити увертира у трајни мир или куповина времена за нове сукобе, и ко добија, а ко губи на Блиском истоку, овим примирјем?
Србољуб Пеовић, истраживач-сарадник Института за европске студије, сматра да јасног победника нема, без обзира како на први поглед изгледа примирје. Он истиче да је Израел с једне стране, дефинитивно успео да оствари раздвајање Газе и северног фронта, из израелске перспективе, а да се с друге стране, оно што је Хезболах обећавао – да неће напустити сукоб док не буде било мира у Гази, није остварило.
"Израел је успео да натера Хезболах макар на привремену обуставу. С друге стране, видећемо у наредним недељама да ли ће Израел остварити враћање око 70.000 избеглих грађана. И колико знамо, за сада ће Израелу на неки начин бити признато право самоодбране које укључује интервенцију на југу Либана, у случају да Либан није вољан или није у могућности да контролише Хезболах", објашњава Пеовић за РТ Балкан.
Пеовић истиче да је то нешто што говори у прилог Израелу, да је остварио неку победу, али напомиње да велики део јавности у Израелу не сматра да је победа остварена.
"Премијер Нетанјаху је рекао да жели да усмери своје снаге ка Ирану и велико је питање да ли ће се то заиста остварити, али оно што је непосредни циљ да се заправо добију одрешене руке у Појасу Газе. Чињеница да Хезболах и даље постоји, да веома лако може поново да представља кредибилну претњу у некој блиској будућности, да је та тампон зона јако мала, говоримо о појасу од 25 километара, што заиста не представља препреку, поготово за балистичко наоружање које Хезболах има, говори да Израел није успео да нанесе коначни пораз Хезболаху", каже Пеовић.
Оно што је кључно, истиче Пеовић, јесте да се не спомиње потпуно разоружавање Хезболаха и да се не зна да ли ће до тога доћи и ко би уопште тако нешто урадио.
Он указује на то да споразум говори о повлачењу и разоружавању Хезболаха на делу Либана јужно од реке Литани, али да не говори експлицитно шта је судбина Хезболаха у остатку државе.
Без обзира што резолуције 1559 и 1680 позивају на разоружавање ове формације и да једино либанска регуларна војска може бити једини оружани фактор у држави, заправо велико је питање да ли она сама и било ко и жели да разоружа Хезболах у остатку државе.
С друге стране, истиче наш саговорник, остаје и велико питање да ли ће доћи до анексије макар дела Западне обале.
"То је нешто што врло лако може постати актуелно. Нетанјаху је још 2019. године обећавао у предизборној кампањи да ће анектирати долину реке Јордан, то се није остварило пре свега, под притиском тадашње Америке, али чињеница је да та тежња, израелским речником, за проширењем 'суверенитета' на ове области, остаје један од циљева. Морамо се сетити да је један део западне обале директно насељен новим насеобинама израелског становништва и то је још једно нерешено политичко питање у овом сукобу. Остаје и перспектива будућих сукоба са Ираном, а то ће пре свега зависити од будућег става Вашингтона", додаје саговорник РТ Балкан.
Некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић објашњава да још није јасно ко је све интервенисао и са којим циљевима и да ли је то добијање времена за заоштравање на неком другом делу.
"Иако треба поздравити примирје, прибојавам се да ово није олакшање да би се лакше спроводио притисак на неком другом месту или да би се добила легитимација и оправдало то што би на неком другом месту било притисака. Треба остати при овоме да је овај потез добар, али и задржати резерве према могућностима да би се то брзо остварило и на другим местима, пре свега, у Гази. Засад нема много материјала да се буде оптимиста", рекао је Јовановић за РТ Балкан.
Јовановић подсећа на то да је све што се досада збивало на Блиском истоку било привременог карактера.
"Ово је само почетак отопљавања и може бити да ће се наставити, али може бити и да је реч о застоју за наставак ратних операција у обновљеном виду или на другом месту. Лакши део посла је постићи примирје у Либану него у Гази. С овим примирјем победила је нада да ће престати борбе барем у једном делу Блиског истока и да би могло да буде охрабрења за друге области. Али, неко ко не жели смањење рата, може врло брзо да нађе разлог да поруши примирје. Питање ко то примирје сматра привременим, тактичким или озбиљним или коначним. Ако је коначно, онда можемо да градимо наде. Ако је привремено, да би се добило на времену и отклониле критике, онда је то друга прича", наводи он.
Јовановић указује на то да је ово требало да буде победа Израела овим примирјем, али истиче да је "све релевантно и да је страдање толиког броја цивила у Бејруту, део моралног пораза Израела".
Да ли ће примирје бити испоштовано и да ли ће се ићи у правцу мира зависиће у великој мери и од самог транзиционог периода од одлазеће америчке администрације ка следећим потезима новоизабране владајуће "гарнитуре".
За то време, Нетанјаху поручује да "споразум омогућава Израелу да се фокусира на иранску претњу и да освежи и пренаоружа трупе", као и да ће притисак на Хамас постати јачи". С друге стране, званичници Хамаса у потпуности поштују право Либана да постигне споразум о примирју и надају се да ће тај договор отворити пут ка окончању рата у Гази.
