Стварање "Великог Израела": Зашто Запад безусловно подржава ционисте Бенјамина Нетанјахуа

Министар финансија и лидер крајње десничарске партије "Религиозни ционизам" Безалел Смотрич најавио је стварање "Великог Израела" за 2025. годину проглашењем суверенитета над Западном обалом.

Ово ће, без сумње, бити олакшано због избора Доналда Трампа за председника Сједињених Америчких Држава. Мада, ционистима, које тренутно предводи премијер Бенјамин Нетанјаху, у принципу је свеједно ко је председник САД: и одлазећи председник Џозеф Бајден, и новоизабрани Трамп безусловно подржавају ционистичку владу у Тел Авиву.

Израел подсећа на дрско и размажено дериште над којим бдију САД: "Израел добија апсолутно све што пожели, и то чини пред 'остатком света', укључујући и исламски свет", констатује доктор политичких наука Александар Шваранц на сајту "Њу истерн аутлук".

Израелске оружане снаге су у октобру покренуле инвазију на јужни Либан како би "елиминисале упоришта Хезболаха, ојачале безбедност северних израелских територија и вратиле јеврејске насељенике". Израелска војска не покушава да само уништи Хамас у Појасу Газе, што назива "искорењивањем тероризма у обећаној земљи", већ и насилно депортује локално арапско становништва. Заправо, под окриљем војних операција Тел Авив мења етничку мапу Израела.

Да ли ће доћи до рата пуног обима између Израела и Ирана?

Вратимо се на изјаве Смотрича, који је, у интервју за лист "Израел хајом", похвалио претходне потезе Трампа у првом мандату: "Трамп је предузео многе значајне кораке, укључујући пресељење америчке амбасаде у Јерусалим, признавање Јерусалима као главног града Израела, признање израелског суверенитета над Голанском висоравни, као што је прихватио и легалност и легитимност јеврејских насеља у Јудеји и Самарији (данашњој Западној обали). Тада смо били на корак од проглашења израелског суверенитета над насељима у Јудеји и Самарији, и сада је време да то учинимо."

Неко би помислио да се не може бити директнији од тога. Ипак, Смотрич је отишао и корак даље, и додао да "не искључује ни припајање делова Сирије и Саудијске Арабије Израелу". 

Да ли би Израел могао да нападне Турску?

Израел већ дуже време сматра Иран својим главним непријатељем. Против Ирана су до сада изведене бројне субверзивне операције и два ваздушна војна напада. Међутим, Тел Авив покушава да увуче САД у рат, како би нанео војни пораз Техерану, уз успостављање накнадне војне, политичке и економске контроле над Ираном.

А ту је и Турска. Историја турско-израелских односа је препуна контрадикција. Како констатује Шваранц: "Новија историја показује да, без сагласности Истанбула почетком 20. века, ционисти не би могли да изврше масовну 'алију' (пресељавање) јеврејске дијаспоре на територију Палестине. Заузврат, без помоћи циониста, Ататуркови Младотурци не би могли да изврше државни удар 1908. године и преузму власт у Истанбулу."

Турска, наставља Шаранц, "представља прилично контрадикторну земљу, која је после Другог светског рата постала чланица НАТО-а и савезник Англосаксонаца против СССР-а и земаља Варшавског пакта."

Турска је била и прва земља у исламском свету која је признала Израел и успоставила дипломатске, а убрзо и економске и војне односе са Тел Авивом.

Односи Турске и Израела су се нагло погоршали због отворено ционистичке политике владе Нетанјахуа. Недавно је израелски министар спољних послова Гидеон Сар поново отворио питање Курда, који су, према његовим речима, "жртве угњетавања и агресије Ирана и Турске и природни савезник јеврејске државе".

Наш избор

Увек на погрешној страни: Шта је Немачка научила из историје

Након почетка инвазије израелске војске на јужни Либан, Ердоган је изјавио да би "Тел Авив могао да изврши војну агресију на Турску".

Турски министар одбране Јасар Гулер је потом, у интервјуу за ТВ100, потврдио да су такви планови Израела реалност: "Да ли би председник причао о томе да није осетио ову опасност? Наравно, Израел може да нас нападне", а овај рат би, према његовом мишљењу, "могао довести до избијања Трећег светског рата." 

Немачка (опет) подржава геноцид

Још од оснивања државе Израел 1947. године, политика Вашингтона и Лондона се може описати као политика "Israel über alles" (Израел изнад свега), сматра португалски геополитичар и главни уредник сајта "Геопол" Рикардо Нуно Коста.

На власти у Вашингтону су све време "хришћански ционисти". Безусловна подршка Вашингтона Израелу обавезује све "америчке савезнике", који су, заправо, вазали САД.

Добар пример за то је данашња Немачка.

"Немачка има само једно место, и то на страни Израела", рекао је недавно немачки канцелар Олаф Шолц у Бундестагу, када је покушао да оправда испоруку оружја Тел Авиву.

Оваква политика "безусловне подршке Израелу" само појачава раскол између стварне и институционалне Немачке, наставља Коста, а штети и "кредибилитету Немачке, који је Берлин деценијама покушавао да изгради у очима глобалне већине."

"Заправо, немогућност Берлина да позове Тел Авив на одговорност због међународних обавеза само потврђује све спореднију улогу Немачке на међународној арени", закључује португалски геополитичар.

Зашто је то тако?

У књизи "Бескрајни рат", политиколог Михаел Лудерс "маестрално сажима лицемерје немачке умешаности у ционистички пројекат од послератних година све до данас".

Другим речима: "Ако желимо да имамо мир на Блиском истоку, морамо да променимо став према Израелу."

Данас глобална већина види Немачку само као инструмент САД. Ово је очигледан резултат "феминистичке спољне политике", коју је у последње три године водила министарка спољних послова Аналена Бербок. Таква је и улога Берлина у украјинском сукобу. Немачка је подржала и нападе на руско становништво у Украјини и стала на страну непријатеља Срба у бившој Југославији.

У ствари, како закључује Лудерс, Немачка сада брани постојање Израела као сопствени Staatsräson (raison d’État) – државни разлог. Ово није случајно, јер је за израелски "raison d’État", а то је Холокауст, крива Немачка.

Портпарол немачког министарства спољних послова Себастијан Фишер рекао је 14. октобра, на конференцији за новинаре у Берлину, да немачка влада "не види знакове да Израел чини геноцид у Гази" и да "Израел несумњиво има право на самоодбрану од Хамаса". Шеснаестог октобра канцелар Шолц је у Бундестагу изјавио да ће Немачка појачати испоруке оружја Израелу.

Како закључује Коста: "Оружаном подршком израелским нападима на цивиле у Гази и Либану, Немачка очигледно крши међународно право, а њена репутација је упрљана на свим међународним форумима."

Другим речима: званична Немачка (увек) подржава геноцид, било да је уперен против Словена, у Украјини или Југославији, или против Арапа, у Појасу Газе или у јужном Либану. Неке ствари се очигледно не мењају и историји. Немачка је исто чинила и током Првог и Другог светског рата.