Бивши званичници Трампове администрације, који су крајем фебруара 2019. учестовали у преговорима у Ханоју, предвиђају да ће поново изабрани амерички председник у неком тренутку пожелети да се врати преговорима са вођом Северне Кореје (ДНРК) Ким Џонг Уном.
"То није питање за један дан, вероватно чак ни за годину дана, али Трамп ће сигурно настојати да се поново сретне са Ким Џонг Уном", изјавио је 21. новембра на Институту Хадсон бивши Трампов високи званичник одбране Рендал Шрајвер.
Јужнокорејски медији сада су препуни спекулација о томе шта би повратак Трампа на власт у САД могао да значи за Корејско полуострво.
Трамп је уверен да је у Ханоју 2019. био близу циља: да прогласи да је "успоставио мир у Кореји" и убеди северенокорејског вођу да прихвати денуклеаризацију, у замену за укидање санкција, пише за "Ејжа тајмс" Данијел Снајдер, стручњак за Кореју, који предаје међународну политику на Универзитету Станфорд.
Трамп је, можда, вешт трговац, али он, нажалост, показује да уопште не разуме међународне и геополитичке односе. "Ким Џонг Ун", упозорава Шрајвер, "више нема ниједан мотив да склапа споразуме са САД".
Односно, севернокорејски вођа је сада у потпуно другачијој позицији, јер се променио значај и место Северне Кореје у међународним односима.
Припреме Северне Кореје за предстојећи рат
Данас Северна Кореја има подршку Русије, са којом се налази у војном савезу, а задржала је и блиске односе са Народном Републиком Кином. Године 2019. Кина и Русија су, у извесној мери, још спроводиле режим санкција против Северне Кореје. Али, то више није случај. Обе државе, и Русија и Кина, блокирале су све покушаје САД да уведу нове санкције Северној Кореји, што довољно говори само за себе.
Северна Кореја је у међувремену остварила огроман напредак у покушајима да постане пуноправна нуклеарна сила. Другим речима, то значи да је ова држава одлучна да до краја брани свој суверенитет. Једини начин да САД постигну некакав споразум са ДНРК је да обе разговарају као равноправне нуклеарне силе, што значи да би, евентуално, могле да разговарају о контроли нуклеарног наоружања.
Пентагон је у октобру саопштио да поседује информација да је Северна Кореја послала око 10.000 војника у Русију. Према кампањи коју покренули западни медији, они се, наводно, већ "боре негде у Курској области".
Председник Русије Владимир Путин је рекао да ће одлука о војној помоћи бити донета када за то дође време и да ће о томе одлучивати искључиво Русија и Северна Кореја.
Ким је, у обраћању командантима армија 18. новембра, повезао сукоб у Украјини са ситуацијом на Корејском полуострву и позвао Северенокорејце да се припреме за рат.
"Војна алијанса коју предводе САД добија на замаху. САД желе да укључе Европу у будуће сукобе у Азијско-пацифичкој регији, а оштрица ове агресије је усмерена на нашу земљу, која наставља да се супротставља САД као држава која се најдуже налази у рату упротив Американаца", додао је Ким.
У говору који је одржао неколико дана касније, на сајму оружја у Пјонгјангу, Ким је изложио "лекције из Ханоја". Севернокорејски вођа сада нуди само коегзистенцију две нуклеарне силе.
"Ми смо већ учинили све што је било могуће у билатералним преговорима са САД, а оно у шта смо се на крају уверили није била воља суперсиле да коегзистира са нама, већ у њен доминантни став и непроменљиво агресивну и непријатељску политику према ДНРК", рекао је тада Ким.
Како закључују Зигфрид Хекер, бивши директор Националне лабораторије у Лос Аламосу и бивши обавештајац Роберт Карлин у недавно објављеној студији Мидлбери института.
"Оно што смо видели од јануара 2022. није тактички трик или покушај Пјонгјанга да стекне некакву полугу утицаја. То не значи да Пјонгјанг неће поново отворити врата споразуму са САД, али када то учини, врата ће сигурно водити у фундаментално другачијем смеру".
Шта би Северну Кореју могло да натера да се врати за преговарачки сто са САД? "Американци су ти који морају да направе уступке", изјавио је неименовани припадник севернокорејске обавештајне службе.
Ни пуко прихватање Северне Кореје као државе са нуклеарним оружјем, формализовано неком врстом споразума о контроли наоружања, сигурно више није довољно.
"Сада ће нови захтев Северне Кореје бити повлачење америчких трупа из Јужне Кореје, а то је оно што је Трамп већ имао на дневном реду на крају свог првог мандата".
Како је написао Ким Трампу у писму послатом 5. августа 2019: "Ми смо у другачијој ситуацији и нигде нам се не жури".
Џуче – идеологија севернокорејског друштва
ДНРК је створена у борби против империјалног Јапана, а затим на супротстављању империјализму САД у крвавом Корејском рату. Њена идеологија је "џуче" – веома особена форма марксизма.
"Севернокорејско друштво нема себи сличног у историји, а оно се консолидовано кроз праву религију победе, коју су Севернокорејци однели над Јапанцима и Американцима и врло је привржено свом вођи Ким Џонг Уну", рекао је о овој земљи руски писац Александар Проханов. Сваки притисак на Северну Кореју за последицу има појачану мобилизацију.
То је сасвим другачији поглед на ову земљу од оног који популаризују западни, такозвани слободни медији. Овде је, додаје Проханов, "настало јединствено друштво, које неки сматрају рудиментом совјетског уређења Стаљинове епохе, али са одређеним специфичностима. На пример, много је организованије од Стаљиновог СССР-а". Такво друштво би требало чувати и штитити, као у много чему јединствен пример у људској историји, додаје руски писац.
Севернокорејско друштво је, у основи, технократско, што минира све западне представе о њему. Његова идеологија није никаква "недемократска диктатура".
Како објашњава Проханов: "Овде (у Северној Кореји) поредак је прерастао у идеологију и постао је, у суштини, религија, јер је џуче – идеологија севернокорејске државе – представа о свету у којој је човек божанска појава, он може да уради све, може, на пример, да исуши океан. Међутим, смисао је у томе да он своје велике могућности предаје вођи, који због тога постаје натчовек".
Вођа није "натчовек" сам по себи. Он постаје натчовек зато што представља читав корејски народ. Према овој идеологији, човек није објекат слепих историјских сила, већ, напротив, он историји даје смисао.
Може ли то да схвати Американац, који је само "успешан пословни човек", макар се он звао и Доналд Трамп?