Америчка администрација је, у периоду од 2017. до 2022. године издвојила 1,5 милијарду долара за сузбијање "руског утицаја и агресије".
Новац, издвојен на основу Акта о консолидованој помоћи (ЦРИФ), иде цивилним организацијама и другим ентитетима за "јачање владавине права, медија, сајбер и других програма који јачају демократске институције и процесе и боре се против руског утицаја и агресије", наводи се у извештају Канцеларије генералног инспектората америчког Стејт департмента.
Циљ ЦРИФ-а је да пружи помоћ земљама које су подложне "утицају Руске Федерације" а, како наводе, "немају економске капацитете да адекватно одговоре".
Део америчког "колача" добили су НАТО и Европска унија, као и земље које желе да постану чланице ЕУ - Албанија, Босна и Херцеговина, Грузија, тзв. Косово, Македонија, Молдавија, Србија и Украјина.
Највећу помоћ за добила је Молдавија - 98.172.456 долара.
Босна и Херцеговина је друга на листи са 80.864.580 долара. Северна Македонија је добила готово 67,5 милиона долара, такозвано "Косово" добило је 61.157.000 долара.
Занимљиво је да је тзв. Косово, које је америчко чедо, на мапи земаља добитница помоћи представљено као део Србије.
Србија је добила 55.567.000 долара, Црна Гора је за пет година добила 50.021.746 долара, Словенија 40.354.270 долара, док је Хрватској даровано готово 11,5 милиона долара од Вашингтона.
Занимљиво је да је Украјина за борбу против "малигног утицаја" Москве добила пет пута мање новца него Србија, тачније 10,8 милиона долара. Од када је Русија покренула специјалну војну операцију у тој земљи, Кијев је од Запада добио милијарде долара хуманитарне, војне и друге помоћи.
На дну листе 29 европских и евроазијских земаља су Турска са 239.090 долара и Малта са 75.000 долара.
Средства "покривају" читав низ програма, од сајбер безбедности, јачања владавине права, независних медија и политичких процеса, преко решавања хуманитарних криза "отежаних руском инвезијом и окупацијом", борбе против пропаганде, до енергетске безбедности и јачања економија подложних "руском финансијском и пословном утицају".
Канцеларија генералног инспектората утврдила је у свом необавезујућем извештају да су сва средства потрошена у складу са законом, али није процењивала ефикасност програма на које је новац утрошен.